Teheran na ivici: presušile brane i hitna vodna kriza u Iranu

Teheran i Iran suočeni sa alarmantnim nedostatkom vode

Teheran — Iranske vlasti pokušavaju da obezbede pijaću vodu širom zemlje, a posebno u prestonici, dok se zemlja bori sa šestim uzastopnim godišnjim sušnim periodom i rekordno niskim nivoima u rezervoarima.

Skorašnje brojke i neposredna pretnja

Do početka novembra zabeleženo je samo 2,3 mm padavina — pad od oko 81% u odnosu na istorijski prosek za taj period, navodi Meteorološka organizacija. Trenutno je 19 brana popunjeno na manje od 5% kapaciteta (sa devet pre tri nedelje), dok su glavne brane koje snabdevaju Teheran — Lar, Latyan, Karaj (Amir Kabir), Taleqan i Mamloo — prosečno na oko 10% kapaciteta.

Predsednik Masoud Pezeshkian upozorio je da će, ako u narednom mesecu ne padne značajna kiša, biti neophodno uvesti restrikcije vode u Teheranu, pa čak i razmatrati evakuaciju grada od oko 10 miliona ljudi. Stručnjaci smatraju da je evakuacija krajnja, malo verovatna mera, ali upozoravaju da će posledice biti teške ukoliko se stanje ne popravi.

Uzroci i posledice

Eksperti ukazuju na kombinaciju faktora: višegodišnja suša i ekstremne temperature (letos su zabeležene vrednosti preko 50°C), decenije lošeg upravljanja vodnim resursima, prekomerno crpljenje podzemnih voda, neracionalna poljoprivreda i ograničenja uzrokovana međunarodnim sankcijama.

„Bez značajnih padavina i snega u ključnim regionima, situacija će se pogoršati — ljudski, ekonomski i društveni troškovi biće teški“, rekao je Farshid Vahedifard (Tufts University).

Više od 90% sveukupne vode u Iranu troši se u poljoprivredi, dok domaćinstva čine manje od 8% potrošnje. To komplikuje planove za štednju vode jer bi smanjenje potrošnje u domaćinstvima imalo ograničen uticaj bez reformi u poljoprivredi i navodnjavanju.

Reakcije vlasti i kratkoročne mere

Ministar energije Abbas Aliabadi najavio je moguće noćne obustave i neposredno uvođenje restrikcija, a pozvao je i građane da nabave rezervoare za skladištenje vode. Vlada je preduzela kratkoročne mere poput desalinizacije i transfera između slivova, ali stručnjaci ističu da su to delimična rešenja koja ne rešavaju osnovne probleme.

Dugoročna rešenja koja stručnjaci predlažu

• Prebacivanje sa "supply-oriented" inženjerskog pristupa na otpornost zasnovanu na obnavljanju akvifera i ponovnom punjenju podzemnih voda.
• Investicije u savremenu infrastrukturu, transparentno deljenje podataka i integrisano planiranje vode–energije–poljoprivrede.
• Reforma poljoprivrede: modernizacija navodnjavanja, promena useva i smanjenje rasipanja proizvoda.
• Pravednija raspodela vode koja uzima u obzir ranjive zajednice i regionalne razlike.

Kaveh Madani (UN University) upozorava da je Iran postao "vodenim bankrotom" usled kombinacije upravljačkih grešaka i prekomernog oslanjanja na infrastrukturu. Posledice uključuju propadanje tla i urušavanje ekosistema u oblastima poput Isfahana i Sistan i Balučestana zbog prekomernog crpljenja podzemnih voda.

Društveni i politički rizici

Nepravovremene mere i neefikasno upravljanje već su podstakli lokalne proteste i tenzije. Stručnjaci upozoravaju da bi produbljivanje krize moglo izazvati šire socijalne konflikte, naročito u uslovima visoke inflacije i nezaposlenosti.

Zaključak

Iran se suočava sa kompleksnom krizom koja zahteva hitne kratkoročne mere i duboke, dugoročne reforme. Bez kombinacije tehničkih rešenja, političke volje i socijalno pravednih politika, rizik od produbljenja ekološke i društvene krize ostaje visok.

Napomena: podaci i izjave su preuzeti iz izvora navedenih u originalnom tekstu (Meteorološka organizacija, Kompanija za upravljanje vodnim resursima, izjave iranskih zvaničnika i eksperata).