Studija pokazuje da zaspivanje često nije postepen proces, već nagli prelaz uz jasno uočljivu "tačku preloma" oko 4,5 minuta pre sna. Istraživači su analizirali EEG snimke hiljada dobrovoljaca i pretvorili 47 karakteristika moždane aktivnosti u matematički prostor kako bi modelovali prelaz. Model je predvideo vreme uspavljivanja sa ~95% tačnosti i prosečnom greškom tačke preloma od ~49 sekundi. Otkriće može unaprediti dijagnostiku poremećaja sna, praćenje anestezije i sisteme za detekciju pospanosti.
Otkrivena „tačka preloma“ pre sna — mozak naglo prelazi u san oko 4,5 minuta pre zaspavanja
Skeneri mozga otkrivaju nagli prelaz u san
Novo istraživanje pokazuje da se zaspavanje često ne događa kao postepeno klizanje, već kao iznenadni prelaz: mozak prolazi kroz jasno uočljivu „tačku preloma“ otprilike 4,5 minuta pre nego što nastupi san.
Istraživači sa Imperial College London i University of Surrey analizirali su EEG snimke hiljada dobrovoljaca. Tim je pretvorio 47 karakteristika moždane aktivnosti registrovanih elektroencefalogramom (EEG) u apstraktni matematički prostor, što im je omogućilo da prate promene u moždanoj dinamici tokom prelaza iz budnog stanja u san.
„Otkrili smo da zaspivanje predstavlja bifurkaciju, a ne postepen proces, sa jasnom tačkom preloma koju je moguće predvideti u realnom vremenu,“ rekao je dr Nir Grossman (Imperial College London).
Promene, kada su predstavljene kao putanja u tom matematičkom prostoru, podsećaju na lopu koja se kotrlja niz sve strmiji nagib pre nego što "padne" u stanje sna. Model je, koristeći samo jednu noć snimanja jedne osobe, mogao da predvidi vreme uspavljivanja narednih noći sa oko 95% tačnosti, pri čemu je greška procene tačke preloma iznosila u proseku ~49 sekundi.
Moguće primene
- Dijagnostika i lečenje poremećaja sna, kao što su nesanica i prekomerna dnevna pospanost.
- Razvoj sistema za upozorenje pospanim vozačima ili korisnicima teških mašina.
- Preciznije praćenje stanja anestezije tokom operacija.
- Korišćenje dinamike prelaza u san kao dodatnog indikatora opšteg zdravlja mozga.
Ograničenja i naredni koraci
Iako su rezultati obećavajući, autori napominju da su potrebne dalje studije kako bi se model validirao u različitim populacijama i uslovima (npr. kod ljudi sa različitim poremećajima sna, različitim starosnim grupama i u realnim voznim/uslovima rada). Takođe treba razmotriti praktične i etičke implikacije upotrebe takvih sistema za nadzor — privatnost podataka i način primene u medicinskim ili sigurnosnim kontekstima.
Studija je objavljena u časopisu Nature Neuroscience.
Pomozite nam da budemo bolji.
