Analiza podataka sa dva teleskopa ESA obuhvatila je više od 2 miliona galaksija i pokazala da su temperature prašine i količina prašine opadali, a da se stopa formiranja zvezda usporava. Autori zaključuju da je vrhunac rađanja zvezda bio pre ~10 milijardi godina. Ipak, svemir se i dalje širi i ima izuzetno dugu budućnost, zavisno od kosmoloških scenarija.
Svemir je ogledalo: galaksije hlade, formiranje zvezda usporava — šta to znači za budućnost kosmosa?
Svemir je ogledalo
Italo Calvino to je sročio još pre nego što su svi podaci bili prikupljeni: „Svemir je ogledalo u kojem možemo razmatrati samo ono što smo naučili da prepoznajemo u sebi.“ Ova misao, iz romana Gospodin Palomar, pruža dobar uvod u novu analizu stanja kosmosa.
Šta su otkrili naučnici
Tim istraživača analizovao je podatke sa dva teleskopa Evropske svemirske agencije kako bi sastavio jednu od najopširnijih mapa svemira. Posmatrane su zapremina i temperature međuzvezdane prašine u više od 2 miliona galaksija. Na osnovu tih podataka autori zaključuju da su galaksije postajale hladnije, a stopa formiranja zvezda značajno je opala — što ukazuje da je vrhunac stvaranja zvezda verovatno bio pre oko 10 milijardi godina.
„Svemir će od sada postajati sve hladniji i mrtvlji. Količina prašine u galaksijama i temperature njihove prašine opadaju već milijardama godina, što znači da smo prošli epohu maksimalne formacije zvezda,“ izjavio je Daglas Skot, kosmolog sa Univerziteta Britanske Kolumbije i koautor studije.
Zašto je to važno
Prašina u galaksijama ima ključnu ulogu u formiranju novih zvezda jer pomaže hlađenju gasa i njegovom zgrušavanju. Njeno smanjenje i opadanje temperature znače manje „sirovina“ i povoljnijih uslova za rađanje novih zvezda. Time se menja dinamika razvoja galaksija i budućnost sjaja univerzuma na velikim skalama.
Šta nas čeka
Iako ovo zvuči pomalo pesimistično, važno je napomenuti da „hladniji i mrtviji“ ne znači „odmah ugašen“. Svemir se i dalje širi, a procene njegove dugoročne budućnosti su veoma velike — od reda desetina milijardi godina do ekstremno dugih vremenskih razmera (u radu se pominje raspon od oko 33 milijarde do ~1 kvivigintilion godina, zavisno od scenarija).
U svakodnevnom smislu, ovi rezultati nam pomažu da bolje razumemo istoriju kosmosa i procese koji su doveli do nastanka zvezda i galaksija kakve danas vidimo. I, kako poručuje autor teksta, možemo da prihvatimo da su neka „zlatna doba" možda iza nas — ali i dalje imamo dovoljno vremena da uživamo u lepotama svemira.
Izvor: Nalaz je objavljen u preprintu koji je poslat časopisu Astronomy and Astrophysics; originalni tekst je prvobitno objavljen u magazinu Nautilus.
Pomozite nam da budemo bolji.
