Global Carbon Budget upozorava da će emisije CO2 iz fosilnih goriva porasti za 1,1% u 2025. i dostići rekordnih 38,1 milijardu tona. Preostali budžet za ograničavanje zagrevanja na 1,5°C procenjen je na 170 milijardi tona CO2 — što odgovara otprilike četiri godine trenutnih emisija. Studija, objavljena tokom COP30 u Belemu, ističe da postoje regionalne razlike, ali da su dosadašnje politike nedovoljne za zadržavanje rasta temperature.
Alarmantna studija: emisije fosilnih goriva idu ka rekordu 2025 — budžet za 1,5°C iscrpljen za ~4 godine
Nova međunarodna studija objavljena u časopisu Earth System Science Data upozorava da će globalne emisije CO2 iz fosilnih goriva porasti u 2025. i dostići rekord od 38,1 milijardu tona. Autori iz izveštaja Global Carbon Budget procenjuju da je preostali ugljenični budžet za ograničavanje zagrevanja na 1,5°C svega 170 milijardi tona CO2 — što odgovara otprilike četiri godine emisija po sadašnjim stopama.
Ključni nalazi
- Emisije iz fosilnih goriva očekuju se da budu 1,1% veće u 2025. u odnosu na prethodnu godinu.
- Porast dolazi zbog rasta potražnje za energijom uprkos širenju obnovljivih izvora; emisije iz nafte, gasa i uglja sve su veće.
- Studija napominje da su ukupne ljudske emisije, uključujući upotrebu zemljišta, procenjene na oko 42,2 milijarde tona u tekućoj godini, uz veću neizvesnost za tu procenu.
"To odgovara četiri godine emisija po trenutnoj stopi pre nego što se budžet za 1,5°C iscrpi, tako da je to praktično nemoguće," rekao je Pierre Friedlingstein (Univerzitet Exeter), vođa istraživanja.
Regionalne tendencije i politički kontekst
Dok se COP30 održava u Belemu, Brazil, studija ukazuje na različite trendove po regionima: emisije u Kini su u protekloj godini uglavnom stabilne, ali zbog političke neizvesnosti nije jasno da li su dostigle vrhunac. U SAD su emisije iz uglja porasle za 7,5% usled prelaska na ugalj zbog viših cena gasa, dok su i EU i SAD zabeležile privremeni rast zbog hladnijih zimskih meseci. U Indiji rast je bio umereniji zahvaljujući ranom monsunskom periodu i snažnijem razvoju obnovljivih izvora.
Autori takođe ističu pozitivan primer: 35 država uspešno je smanjilo emisije dok je ekonomski raslo — dvostruko više nego pre deceniju. Dodatno, smanjenje krčenja šuma i požara u Južnoj Americi (delo prestanka ekstremnih El Niño uslova) doprinelo je manjem neto porastu emisija iz zemljišta.
Šta to znači za Srbiju i svet
Ovi globalni trendovi imaju posledice i za Srbiju: veći rizik od ekstremnih vremenskih događaja, pritisak na energetske sisteme i potrebu za bržom tranzicijom ka čistijim izvorima energije. Autori upozoravaju da su trenutne nacionalne politike i obaveze daleko od dovoljnog nivoa da bi se sprečilo prekoračenje cilja od 1,5°C.
Zaključak: Iako postoje pomaci u uvođenju obnovljivih izvora i primeri uspešnog smanjenja emisija uz ekonomski rast, globalne emisije nastavljaju da rastu. Potreban je hitniji, koordinisan i veći napor država da bi se zaustavio trend i sačuvala realna šansa za ograničenje zagrevanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
