Nova DNK istraga tvrdi: Hitler verovatno imao Kallmannov sindrom koji utiče na pubertet

London — Internacionalni tim istoričara i naučnika tvrdi da DNK analiza uzorka krvi pripisanog Adolfu Hitleru ukazuje na visok nivo verovatnoće da je lider imao Kallmannov sindrom, nasljedni poremećaj koji može poremetiti pubertet i izazvati simptome poput kriptorhidizma (neizbačenih testisa) ili mikropenisa.

Šta je Kallmannov sindrom?

Prema Cleveland Clinic u SAD, Kallmannov sindrom je genetsko stanje koje može narušiti razvoj hormona koji pokreću pubertet. Manifestacije se razlikuju od osobe do osobe i mogu uključivati kasniji ili odsutan pubertet, smanjen rast dlaka, te probleme sa plodnošću.

Kako su došli do zaključka?

Autori nalaza, predstavljeni u dokumentarnom filmu „Hitler's DNA: Blueprint of a Dictator“ (Blink Films), kažu da je DNK izolovan sa komada materijala preuzetog sa sofe na kojoj je Hitler izvršio samoubistvo. Na osnovu analize navodno je utvrđena „visoka verovatnoća“ Kallmannovog sindroma.

„Ako je imao Kallmannov sindrom, to bi moglo objasniti zašto je tokom života delovao nelagodno u društvu žena“, rekao je Alex Kay sa Univerziteta u Potsdamu.

Poligenski skorovi i kritike metodologije

Produkcijska kuća navodi i „veoma visoke“ poligenske skorove za predispoziciju ka autizmu, šizofreniji i bipolarnom poremećaju. Međutim, mnogi stručnjaci upozoravaju da poligenski skorovi bolje opisuju rizik na nivou populacije nego pouzdano predviđaju pojedinačne slučajeve. David Curtis (UCL) i drugi ističu da i visok percentil ne znači nužno visok stvarni rizik za pojedinca.

Guardian, u kritičkom tekstu o dokumentarcu, napominje i metodološki problem: tim nije uspeo da dobije „sveže“ DNK uzorke od živih muških Hitlerovih srodnika radi autentifikacije, što su neki naučnici ocenili kao slabiju tačku u verifikaciji nalaza.

Tvrdnja o navodnom jevrejskom poreklu

Autori tvrde da analiza Y‑hromozoma isključuje mogućnost da je Hitler imao jevrejskog dedu preko svoje babine linije; prema njima, podudarnost muške linije porodičnog Y‑DNK to ne podržava. Takve genetske interpretacije zahtevaju oprez zbog istorijskih i tehničkih ograničenja uzoraka.

Etika, kontekst i ograničenja

Istraživači naglašavaju (i s pravom) da čak i ako su neke genetske predispozicije bile prisutne, one ni na koji način ne opravdavaju Hitlerova dela — politike nalik eugenici dovele su do masovnih zločina i Holokausta. Procene ukazuju da je u Drugom svetskom ratu poginulo preko 50 miliona ljudi, uključujući oko šest miliona Jevreja.

Genetičarka Turi King, koja je radila na projektu, ističe ironičan aspekt: osobe koje su bile predmet nacističke eugenike — i koje su stradale — mogle bi genetski spadati u kategorije koje su nacisti progonili.

Zaključak

Dokumentarac donosi intrigantne tvrdnje koje su izazvale pažnju javnosti, ali nalazima treba pristupiti oprezno: ključna su pitanja autentifikacije uzorka, ograničenja poligenskih skorova i širi etički kontekst. DNK podaci mogu dopuniti istorijsku debatu, ali ne mogu ni opravdati ni objasniti moralnu odgovornost za zločine koje je Hitler naredio.

Emitovanje dokumentarca planirano je za subotu, a film će dodatno razjasniti metodologiju i reakcije stručne javnosti.