Genetska analiza autentičnih pramenova kose Ludviga van Betovena otkriva da je infekcija virusom hepatitisa B, verovatno pogoršana alkoholom i naslednim rizikom za bolesti jetre, najizgledniji doprinositelj njegovoj smrti. Pramen koji je ranije 2007. analiziran i povezan s olovom pokazao se kao kosa nepoznate žene. Istraživanje nije našlo definitivan genetski uzrok Betovenove gluvoće, a poređenje Y-hromozoma ukazuje i na mogući događaj vanparnog očinstva u njegovoj paternoj liniji.
Betovenov DNK Otkriva Neočekivane Tajne Dve Stotine Godina Posle
A portrait of Beethoven painted in 1820 by Karl Joseph Stieler. (Karl Joseph Stieler/PD)
U oluji tog ponedeljka u martu 1827. godine nemački kompozitor Ludwig van Betoven preminuo je nakon duge i teške bolesti. Bio je prikovan za postelju još od prethodnog Božića: pogođen žuticom, sa otečenim udovima i stomakom, i otežanim disanjem. Među ličnim stvarima pronađen je testament koji je Betoven napisao četvrt veka ranije — molba da se javnosti otkriju detalji njegove bolesti.
Skoro dva veka kasnije, tim naučnika je ispunio njegovu želju na način koji je Betoven teško mogao da zamisli: genetskom analizom autentičnih pramenova njegove kose. Istraživanje objavljeno u Current Biology u martu 2023. donosi nove dokaze o zdravstvenim problemima velikog kompozitora.
Johann Adam Schmidt, Beethoven's physician. (Wikimedia Commons/PD)
Glavni nalazi
Analiza potvrđenih uzoraka kose ukazuje na to da je verovatni faktor koji je doprineo Betovenovoj smrti bila infekcija virusom hepatitisa B, čije su posledice verovatno pogoršane prekomernom upotrebom alkohola i naslednim rizicima za oboljenja jetre. Istraživači naglašavaju da se zbog ograničenja dokaza ne može sa apsolutnom sigurnošću tvrditi uzrok smrti, ali rezultati jasno ukazuju na značajnu ulogu hepatitisne infekcije i genetske predispozicije.
Ranija studija iz 2007. koja je sugerisala da je olovo moglo skratiti Betovenov život temeljila se na pramenu kose za koji se tada verovalo da pripada kompozitoru. Nova ispitivanja pokazuju da taj specifični pramen zapravo potiče od nepoznate žene i da nije Betovenov, što obesmišljava zaključke o olovu izvedene iz tog uzorka.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Ostala pitanja ostaju otvorena
Iako tim nije pronašao definitivan genetski uzrok Betovenove gluvoće niti njegovih hroničnih gastrointestinalnih problema, rad je uspeo da isključi neke manje verovatne genetske etiologije. Betovenov gubitak sluha počeo je kao tinitus u dvadesetim i napredovao je do funkcionalne gluvoće do 1818. godine, što je imalo ogroman uticaj na njegov kasniji život i stvaralaštvo.
"Ne možemo sa apsolutnom sigurnošću reći šta je ubilo Betovena, ali sada možemo potvrditi prisustvo značajnog naslednog rizika i infekciju virusom hepatitisa B," rekao je biokemičar Johannes Krause iz Max Planck instituta.
Još jedno neočekivano otkriće proizašlo je iz poređenja Y-hromozoma iz uzoraka kose sa DNK savremenih potomaka iz Betovenove muške loze: uočena je neusaglašenost, koja ukazuje na mogući događaj vanparnog očinstva u paternoj liniji između 1572. i 1770. godine. Kako je objasnio Tristan Begg, to znači da je tokom više generacija pre Betovenovog rođenja došlo do izmene u muškog linijskom nasledstvu Y-hromozoma.
An authentic lock of Beethoven's hair, affixed to a letter dated 1827 and photographed in 2018 by American Beethoven Society member Kevin Brown. (Begg et al.,Curr. Biol., 2023)
Zaključak
Ovo istraživanje ne razrešava sve misterije Betovenovog zdravlja, ali donosi jasnije genetsko i infekciono objašnjenje koje moglo imati ključnu ulogu u pogoršanju njegove bolesti i smrti. Takođe podseća koliko su korišćenje autentičnih uzoraka i moderna genetska laboratorijska metoda presudni za ispravno tumačenje istorijskih medicinskih zagonetki.
Napomena: Rad je objavljen u časopisu Current Biology (mart 2023). Iako rezultati potvrđuju prisustvo hepatitisa B i genetske predispozicije, konačan uzrok smrti i dalje ostaje kombinacija više faktora.
Pomozite nam da budemo bolji.
