Studija Stanford Medicine na miševima pokazala je da stariji jedinci razvijaju manje i manje agresivne tumore pluća tokom 15 nedelja nego mlađi. Mlađi miševi imali su oko 3x više raka i veće tumore. Istraživači su ispitivali 25 gena supresora tumora i identifikovali PTEN kao ključan — njegova inaktivacija jače utiče na mlade životinje. Nalazi su intrigantni, ali se prevođenje na ljude zahteva dodatna istraživanja.
Revolucionarna studija: stariji miševi ređe dobijaju agresivne tumore pluća — šta to znači za ljude?
Nova istraživanja sa Stanford Medicine iznenađuju naučnike
Studija sprovedena na miševima od strane tima sa Stanford Medicine pokazala je neočekivan rezultat: stariji jedinci razvijaju manje i manje agresivne tumore pluća tokom perioda od 15 nedelja u poređenju sa mlađim miševima.
Istraživači su uporedili grupe miševa stare između 4 i 6 meseci sa životinjama koje su bile gotovo dvogodišnje (prosečan životni vek laboratorijskih miševa je oko dve godine). Količina tumora kod mlađih miševa bila je oko tri puta veća, a tumori su bili i znatno veći.
„To je upečatljiv nalaz,“ rekao je dr Monte Winslow, vanredni profesor genetike i patologije. „Očekivali bismo da stariji organizmi dobijaju više i teže forme raka, ali to nije ono što je ova studija pokazala. Dakle, šta je to u molekularnim promenama povezanih sa starenjem što može suzbiti rak?“
Da bi utvrdili moguće uzroke, tim je eksperimentalno inaktivirao 25 gena poznatih kao supresori tumora. Jedan gen se posebno izdvojio: PTEN. Inaktivacija PTEN-a imala je znatno snažniji efekat kod mladih miševa, što sugeriše da ista mutacija može imati različite posledice u zavisnosti od starosti organizma.
„Inaktivacija PTEN-a pokazala je znatno jači efekat kod mladih miševa,“ objasnila je bivša doktorantkinja dr Emily Shuldiner. „To sugeriše da efekat pojedinačne mutacije, ili efikasnost terapija usmerenih na specifične mutacije, može da se razlikuje kod mladih i starih pacijenata.“
Šta ovo znači za ljude?
Prevođenje nalaza sa miševa na ljude zahteva oprez. Iako ljudi i miševi dele mnoge genetske mehanizme — uključujući gen PTEN — vrste se razlikuju u fiziologiji i životnom veku. Mutacije u PTEN-u kod ljudi mogu dovesti do benignih izraslina (hamartoma) i povećati rizik od raka, navodi Cleveland Clinic.
Autori rada podsećaju da su podaci o padu stope oboljevanja u starijim grupama (kod ljudi starijih od 85 godina) već zabeleženi, ali da razlog još uvek nije razjašnjen. Istovremeno, u većem populacionom kontekstu, primećuje se porast nekih vrsta raka kod mlađih odraslih, što se delom pripisuje promenama u skriningu, ulozi mikrobiote i drugim faktorima.
Prema American Cancer Society, u SAD se ove godine očekuje oko 226.650 novih slučajeva raka pluća i 124.730 smrtnih ishoda — podaci koji naglašavaju koliko su istraživanja o mehanizmima nastanka raka važna.
„Implikacije ove priče mogu biti ogromne,“ rekao je prof. Dmitri Petrov, profesor biologije. „Možda starenje ima i korisnu stranu koju bismo mogli iskoristiti za razvoj boljih terapija.“
Zaključak: studija otvara nove pravce istraživanja molekularnih promena vezanih za starenje i njihovog uticaja na nastanak i napredovanje tumora. Potrebne su dalјe studije kako bi se utvrdilo da li i kako se ovi nalazi mogu primeniti u kliničkoj praksi kod ljudi.
Pomozite nam da budemo bolji.
