Afrika se suočava sa najgorim izbijanjem kolere u poslednjih 25 godina: Africa CDC prijavljuje oko 300.000 slučajeva i preko 7.000 smrtnih ishoda u 2025. — porast od više od 30% u odnosu na 2024. godinu. Najteže pogođene države su Angola (≈33.563 slučaja, 866 mrtvih), Burundi (≈2.380 slučajeva, 10 mrtvih) i Sudan (≈71.728 slučajeva, 2.012 mrtvih). Glavni uzroci su zagađena voda, sukobi, raseljavanje i loša sanitacija; bolest može ubiti za samo nekoliko sati ako se ne leči.
Kriza kolere u Africi: najgore izbijanje u 25 godina — oko 300.000 slučajeva i preko 7.000 smrtnih ishoda
Kriza kolere u Africi: najgore izbijanje u 25 godina
Afrika beleži najteže izbijanje kolere u poslednjih 25 godina. Afrički centar za kontrolu i prevenciju bolesti (Africa CDC) izvestio je da je tokom 2025. zabeleženo oko 300.000 potvrđenih i sumnjivih slučajeva i preko 7.000 smrtnih ishoda, što je povećanje od više od 30% u odnosu na 2024. godinu.
Gde je najteže?
Najizraženiji porast registrovan je u Angoli (oko 33.563 slučaja, 866 smrtnih ishoda) i Burundiju (oko 2.380 slučajeva, 10 smrtnih ishoda). Sudan beleži posebno težak talas sa oko 71.728 slučajeva i 2.012 smrtnih ishoda, pri čemu su izbeglički kampovi i region Darfura naročito pogođeni.
„Kolera je i dalje veliki problem… Izgleda da svake godine imamo sve više slučajeva,“ rekao je Jean Kaseya, generalni direktor Africa CDC-a.
Kako se prenosi i zašto je opasna
Kolera je bakterijska bolest koja se najčešće širi fekalno-oralnim putem — kroz zagađenu vodu ili hranu. Može da se dobije i kontaktom sa zagađenom vodom preko otvorenih rana ili konzumiranjem sirovih morskih plodova iz zagađenih područja. Nije uobičajeno da se prenosi direktnim dodirivanjem između ljudi; glavni rizik je zagađena voda i loša higijena.
Bolest izaziva tešku dijareju i dehidraciju i može ubiti za samo nekoliko sati ako se ne leči promptnom rehidracijom i odgovarajućom medicinskom pomoći.
Glavni uzroci i posledice
Africa CDC i humanitarne organizacije ukazuju da su glavni faktori porasta: loš pristup sigurnoj pijaćoj vodi, oštećena i uništena vodovodna i kanalizaciona infrastruktura, sukobi, raseljavanje stanovništva i pretrpanost u izbegličkim kampovima. U mnogim slučajevima nedostatak WASH potrepština (voda, sanitarije, higijena) dodatno pogoršava situaciju.
MSF: „Pored sveopšteg rata, ljudi u Sudanu sada doživljavaju najgore izbijanje kolere koje je zemlja videla u poslednjim godinama.“
Šta treba uraditi
Stručnjaci pozivaju na hitne mere: obezbeđivanje sigurne vode, sanitarija i osnovnih higijenskih sredstava, brz pristup zdravstvenim uslugama i rehidrataciji, kao i lokalne i međunarodne napore za popravku infrastrukture. Poseban fokus treba dati kampovima za raseljena lica, gde su uslovi za širenje bolesti naročito povoljni.
Zaključak: Situacija zahteva hitnu i koordinisanu akciju vlada, međunarodnih organizacija i humanitarnih partnera kako bi se sprečilo dalje širenje i spasili životi.
Pomozite nam da budemo bolji.
