Studija objavljena u Nature Neuroscience pokazuje da prelaz iz budnog stanja u san često dostiže jasnu prelomnu tačku, posle koje san nastupa naglo. Istraživači su analizirali EEG zapise od više od 1.000 učesnika i utvrdili da moždana aktivnost naglo opada oko 4,5 minuta pre konvencionalnog početka sna. Taj prelom se može predvideti u realnom vremenu (čak i unutar 49 sekundi), što ima implikacije za bezbednost u saobraćaju i lečenje poremećaja sna.
Zapadanje u san kao skok s litice — studija otkriva nagli prelom oko 4,5 minuta pre sna
Zapadanje u san nije postepeno — nauka otkriva naglu "bifurkaciju"
Ako vam noć nije naročito loša, pre ili kasnije ćete zaspati: glava će potonuti u jastuk, a um popustiti stisak nad svesnošću. Do sada smo često zamišljali taj prelaz kao postepeno "otupljavanje" i tonjenje u san. Novo istraživanje sugeriše drugačiju sliku: prelaz iz budnog stanja u san može da dostigne jasnu prelomnu tačku posle koje san nastupa naglo — nešto što istraživači opisuju kao bifurkaciju.
„Otkrili smo da zapadanje u san predstavlja bifurkaciju, a ne postepen proces, sa jasnom prelomnom tačkom koja se može predvideti u realnom vremenu“, rekao je Nir Grossman sa Imperial College London.
Tim na čelu sa Grossmanom analizirao je preko 1.000 noćnih EEG zapisa i uveo meru nazvanu „udaljenost do sna“ (sleep distance) — koliki je procenat puta koji mozak mora da pređe da bi ušao u san. U grupnim podacima uočili su da moždana aktivnost naglo opada otprilike četiri i po minuta pre klasičnog početka sna.
Rezultat je potom repliciran u manjoj laboratorijskoj kohorti od 36 učesnika (svaki u proseku sedam noći u laboratoriji), a istraživači su koristili podatke i za uspešno predviđanje individualnih progresija sna u realnom vremenu — navodno moguće i do 49 sekundi pre preloma.
Zašto je ovo važno?
Otkrivanje naglog preloma ima praktične implikacije: mogla bi da se razvije ranija i preciznija upozorenja za pospanost pri vožnji, kao i bolji alati za dijagnostiku i lečenje poremećaja sna (insomnija, narkolepsija, hipersomnija).
Kako se ovo uklapa u ranija saznanja?
Tradicionalni model zapadanja u san potiče iz rada japanskih istraživača (Hori, Hayashi i Morikawa) koji su predložili prelaz kroz devet EEG šablona — od kontinuiranih alfa talasa do tzv. vertex oštrih talasa. Međutim, vreme provedeno u tim fazama znatno varira među ljudima i merenje je nepraktično za realno vreme.
Autori nove studije navode da njihovi podaci ne negiraju da različite regije mozga „gase se" u različito vreme — na primer, okcipitalni korteks (vizuelna obrada) počinje da usporava pre frontalnog korteksa (planiranje i donošenje odluka) — ali sugerišu da postoji i zajednička, nagla promena koja označava ulazak u san.
Ukratko: ono što svakodnevno osećamo kao "odlutanjem" možda je manje pitom i više nalik na nagli skok u stanje sna — sa jasno detektovanim prelomom koji se može iskoristiti u praksi.
Izvor: rad objavljen u Nature Neuroscience, uz replicirane nalaze u laboratorijskoj kohorti.
Pomozite nam da budemo bolji.
