Ekvador će u nedelju glasati o četiri pitanja, među kojima su povratak stranih vojnih baza i formiranje tela za izradu novog ustava. Predsednik Daniel Noboa podržava promene i oštriju politiku protiv narko-kartela, dok kritičari strahuju da bi ustavne izmene mogle konsolidovati vlast. Zemlju je pogodio snažan porast nasilja — u prvoj polovini godine zabeleženo je 4.619 ubistava — što pojačava pritisak za radikalne mere.
Ekvador na glasanju: povratak stranih baza, novi ustav i odgovor na talas nasilja
Ekvador glasa o ključnim promenama
U nedelju gotovo 14 miliona građana Ekvadora izaći će na birališta kako bi odgovorili na četiri referendumska pitanja koja mogu duboko uticati na bezbednost, ustavni poredak i ekonomsku politiku zemlje.
Šta je na dnevnom redu?
Glasači će odlučivati o:
- dozvoli za prisustvo stranih vojnih baza (što bi omogućilo povratak američkih snaga na bivšu bazu u Manti);
- ukidanju javnog finansiranja političkih partija;
- smanjenju broja poslanika u zakonodavnom telu;
- formiranju izabranog tela koje bi izradilo novi ustav.
Predsednik i optužbe o koncentraciji vlasti
Predsednik Daniel Noboa, koji uživa podršku od oko 56 odsto građana prema anketama, zagovara skraćivanje i preuređivanje ustava koji danas broji преко 400 odredbi. Noboa tvrdi da trenutni ustav sadrži „mnoge greške“ i da je predugačak, ali nije precizirao koje odredbe želi da menja, što je izazvalo sumnje kod kritičara da bi reforma mogla voditi ka konsolidaciji vlasti i ograničavanju prava.
Bezbednost i odgovori vlasti
Glavni povod za jače mere jeste eksplozivni porast nasilja povezanog s narkotrafikingom. Prema Ekvadorskoj opservatoriji za organizovani kriminal, u prvoj polovini godine zabeleženo je 4.619 ubistava — najviše u novijoj istoriji zemlje. Noboa je, od stupanja na dužnost u novembru 2023. godine, slao vojnike na ulice i u zatvore, sprovodio racije i često proglašavao vanredna stanja. Ove mere kritikovala su udruženja za ljudska prava, dok pristalice ističu potrebu za odlučnim delovanjem protiv kartela.
"Kad se kriminalci uhvate, sudije ih odmah puštaju", rekao je Juan Carlos Azogue, 46-godišnji zaštitar koji planira da glasa "Da". S druge strane, Jhonny Tamayo, univerzitetski profesor i pristalica kampanje "Ne", ističe da vlada pokušava da za neuspehe okrivi ustav.
Geopolitički kontekst i uloga SAD
Jedno od najozbiljnijih pitanja je povratak stranih, pre svega američkih, baza — posebno bivše baze u Manti koja je ranije bila centar protivdroga operacija. U oktobru i novembru predsednik Noboa je razgovarao sa američkim zvaničnicima, uključujući ministarku unutrašnje bezbednosti Kristi Noem, o mogućnostima saradnje. Prema anketi agencije Cedatos, oko 61% ispitanika podržava povratak stranih snaga.
Šta traže kritičari?
Kritičari upozoravaju da mere kao što su ograničavanje ovlašćenja Ustavnog suda ili drastične promene u ustavu mogu ugroziti vladavinu prava i osnovna ljudska prava. Pravosuđe je već blokiralo neke od Noboinih inicijativa zbog kršenja garancija izustava i zakona, a organizacije za ljudska prava opominju na moguće zloupotrebe.
Zaključak: Glasanje je predstavljeno kao izbor između hitnih bezbednosnih mera i rizika od slabljenja demokratskih kontrola. Ishod referenduma će oblikovati kurs Ekvadora u narednim godinama — od bezbednosne politike i međunarodnih odnosa do pravnog i ekonomskog sistema.
Izvori: AFP, Ekvadorska opservatorija za organizovani kriminal, anketa Cedatos.
Pomozite nam da budemo bolji.
