Studija pokazuje da rakuni u urbanim sredinama već pokazuju fizičke promene povezane sa ranim stadijumom pripitomljavanja. Analiza skoro 20.000 fotografija sa iNaturalist platforme otkrila je da gradski rakuni imaju prosečno 3,5% kraću njušku nego ruralni primeri. Istraživači povezuju promene sa hipotezom o promenama u neuralnim grebenastim ćelijama, koje u embrionalnom razvoju utiču i na ponašanje i na morfologiju životinja.
Rakuni u gradovima pokazuju rane znakove pripitomljavanja — kraće njuške i smirenije ponašanje
Rakuni sve prilagodljiviji životu pored ljudi
Sa spretnim, gotovo "dečjim" šapama i karakterističnim "maskama" preko lica, rakuni (Procyon lotor) su postali dobro poznati stanovnici predgrađa i gradskih dvorišta u Severnoj Americi. Nova studija pokazuje da su ti sisari toliko navikli na život u blizini ljudi da počinju da pokazuju fizičke i ponašajne promene koje podsećaju na rane stadijume pripitomljavanja.
Pripitomljavanje počinje pre ljudi
Autori rada ističu da se proces pripitomljavanja često pogrešno zamišlja kao nešto što započinju ljudi — hvatanjem i selektivnim parenjem. Umesto toga, proces može da počne mnogo ranije, kada se divlje životinje naviknu na resurse koje stvaraju ljudi i na blizinu ljudskih naselja. Pojedinci koji su manje reaktivni na prisustvo ljudi imaju veću šansu da iskoriste novu hranu i izbegnu rizike, pa se takve osobine mogu postepeno širiti u populaciji.
"Jedna stvar kod nas ljudi je što, gde god da idemo, stvaramo mnogo đubreta," kaže koautorka studije Raffaela Lesch sa Univerziteta Arkansas u Little Rocku. "Gomile ljudskih ostataka predstavljaju praktično neiscrpan izvor hrane — ali da bi mu pristupile, životinje moraju da budu dovoljno hrabre da pretražuju otpad, a istovremeno ne toliko smione da postanu pretnja ljudima."
Fizičke promene i hipoteza o embrionalnim ćelijama
U svojoj analizi, Lesch i tim studenata prikupili su skoro 20.000 fotografija rakuna iz kontinentalnog dela SAD sa platforme za građansku nauku iNaturalist. Zaključili su da rakuni iz urbanih sredina imaju prosečno 3,5% kraću njušku u odnosu na svoje seoske rođake — otkriće koje odgovara ranijim zapažanjima kod urbanih lisica i miševa.
Ove promene se povezuju sa t. zv. sindromom pripitomljavanja (domestication syndrome) — sklopom osobina kao što su kraće lice, promenjena pigmentacija i opuštene ušne hrskavice. Jedna od vodećih teorija je da su te osobine posledica promena u neuralnim grebenastim ćelijama (neural crest cells), grupi ćelija u embrionalnom razvoju koje migriraju i daju doprinos raznim tkivima. Promene u proliferaciji i diferencijaciji tih ćelija mogle bi istovremeno uticati i na ponašanje (smanjen strah) i na morfologiju (kraća njuška, promena pigmenta).
Šta sledi — više dokaza i širi uzorak vrsta
Autori naglašavaju da je trenutna studija korak ka testiranju ove hipoteze u realnom vremenu, ali da su potrebna dodatna istraživanja. Lesch predlaže da bi sledeći koraci mogli uključivati hvatanje jedinki radi upoređivanja genetike i hormonskih markera stresa između urbanih i ruralnih rakuna, kao i proveru da li slični obrasci postoje kod drugih vrsta kao što su oposumi i armadili.
Zaključak: Rezultati ukazuju da prilagođavanje na ljudska staništa može već dovesti do promena koje liče na rane faze pripitomljavanja. To ne znači da su rakuni pripitomljeni u svakodnevnom smislu, ali pokazuje kako blizina ljudi može usmeriti evolutivnu promenu ponašanja i izgleda divljih životinja.
Adam Wilkins (Humboldt Univerzitet u Berlinu), koji je ranije predložio ulogu neuralnih grebenastih ćelija u sindromu pripitomljavanja, komentariše da nalazi "pokazuju da divlje životinje koje provode vreme u blizini ljudi postaju manje bojažljive i mogu početi da pokazuju fizičke znake pripitomljavanja".
Pomozite nam da budemo bolji.
