Kako učenje jezika usporava starenje mozga — velika studija na 86.000 Evropljana

Ukratko

Novo istraživanje koje je analiziralo podatke više od 86.000 Evropljana pokazuje da poznavanje više jezika korelira sa povoljnijim pokazateljima starenja mozga. Studija ukazuje da svaki dodatni jezik smanjuje tzv. biobehavioralni jaz u godinama, meru koja poredi hronološke godine sa predviđenim godinama na osnovu zaštitnih i rizičnih faktora.

Šta su istraživači uradili?

Tim sa Adolfo Ibáñez University, na čelu sa Agustínom Ibáñezom, analizirao je podatke iz baze Survey of Health, Ageing and Retirement in Europe (SHARE). U ispitivanje je uključeno 86.000 ispitanika iz 27 evropskih zemalja, starosti od 51 do 90 godina. Studija je objavljena u časopisu Nature Aging.

Šta je biobehavioralni jaz?

Autori definišu biobehavioralni jaz kao razliku između hronoloških godina i predviđenih godina zasnovanih na skupu pozitivnih i nepovoljnih faktora. Među pozitivnim faktorima su funkcionalne sposobnosti i obrazovanje, dok nepovoljni uključuju kardiometaboličke bolesti, senzorne smetnje i druge zdravstvene probleme. Istraživači su u model ugradili i demografske varijable — na primer, žene imaju približno dvostruko veću verovatnoću da razviju Alchajmerovu bolest u poređenju sa muškarcima, što je uzeto u obzir kao faktor rizika.

Ključni nalaz

Kada su uporedili biobehavioralne jaza sa samoprijavljenim znanjem jezika (studija nije merila stepen znanja za pojedinačne jezike), otkrili su da učenje više jezika korelira sa manjim biobehavioralnim jazom — odnosno povoljnijim ishodima starenja mozga. Efekat je bio jači sa svakim dodatnim naučenim jezikom.

«Samo jedan dodatni jezik smanjuje rizik od ubrzanog starenja. Ali kada govorite dva ili tri jezika, efekat je veći,» rekao je Agustín Ibáñez.

Mogući mehanizmi

Naučnici navode nekoliko verovatnih objašnjenja: aktivno učenje i upotreba više jezika može povećati kognitivnu rezervu, podstaći stvaranje novih neuronskih veza, i pružiti više društvene i intelektualne stimulacije — sve faktore koji mogu odložiti pojavu kognitivnog pada. Međutim, tačni mehanizmi još uvek nisu potpuno razjašnjeni i zahtevaju dalja istraživanja.

Ograničenja studije

• Studija je opservaciona i ne dokazuje uzročnost — korelacija ne znači da znanje jezika direktno sprečava bolesti.
• Podaci o jezicima su samoprijavljeni i ne uključuju objektivne mere stepena vladanja jezikom.
• Uprkos podešavanju za više faktora (obrazovanje, zdravstveno stanje i dr.), moguće je da postoje preostale varijable koje utiču na nalaze.
• Analiza obuhvata isključivo evropske podatke i osobe starosti 51–90, pa se rezultati ne mogu direktno generalizovati na mlađe populacije ili druge regione sveta bez dodatnih studija.

Praktične implikacije

Autori ističu da njihovi nalazi podržavaju ideju da promocija učenja jezika može imati javnozdravstvenu vrednost: osim kulturnih i društvenih prednosti, višejezičnost bi mogla doprineti zdravijem starenju. U svetlu pada interesovanja za učenje jezika u nekim zemljama i rastuće primene veštačke inteligencije, rezultati naglašavaju važnost podsticanja jezika kao dela obrazovnih i zdravstvenih politika.

Zaključak

Velika evropska studija sugeriše da znanje više jezika korelira sa povoljnijim ishodima starenja mozga i da efekat raste sa brojem jezika. Ipak, potrebna su dodatna istraživanja — uključujući longitudinalne i eksperimentalne studije i šire populacione uzorke — da bi se potvrdila uzročnost i razjasnili mehanizmi. Sve to ne umanjuje praktičnu poruku: učenje jezika je pristupačna aktivnost koja može doprineti intelektualnom i socijalnom zdravlju tokom života.