Fusarium graminearum je gljiva koja izaziva bolest poznatu kao scab na pšenici i ječmu i može smanjiti prinose i do 45%. 2024. je scab umanjio američku pšenicu za oko 31 milion bušela (~2%). Gljiva proizvodi mikotoksin (vomitoksin) koji ugrožava ljude i stoku — FDA savetuje prag od 1 ppm za proizvode za ljudsku ishranu i do 10 ppm za određenu stočnu hranu. Kontrola zahteva integrisani pristup: otpornost sorti, plodored, smanjenje biljnog ostatka i pravovremena primena fungicida, uz korišćenje modela za rano upozoravanje.
Šta je Fusarium graminearum — gljiva zbog koje je naučnica osuđena i šta to znači za useve
Yunqing Jian, kineska biljna naučnica sa Univerziteta u Mičigenu, privukla je pažnju javnosti kada je u junu 2025. uhapšena pod optužbama da je zajedno sa još jednim naučnikom krijumčarila usevnu gljivu u SAD. Dana 12. novembra 2025. priznala je krivicu za krijumčarenje i davanje lažnih izjava FBI i po sporazumu o priznanju dobila je kaznu koja je jednakovala već izdržanoj kazni (time served); očekivalo se da će biti deportovana. U sudskoj izjavi navela je da je radila na načinima zaštite useva od bolesti.
Šta je Fusarium graminearum?
Fusarium graminearum je široko rasprostranjena biljna gljiva i važan poljoprivredni patogen. Uzrokuje bolest zrna i klasova poznatu kao Fusarium head blight (često nazvana scab) koja pogađa pšenicu i ječam, a može oštetiti i pirinač te prouzrokovati trulež klipova i stabljika kukuruza. U ekstremnim slučajevima scab može smanjiti prinose do 45%.
Ekonomski i poljoprivredni uticaj
Scab je bio odgovoran za velike godišnje gubitke useva u SAD. Procene za 2024. ukazuju da je bolest smanjila američku pšenicu za oko 31 milion bušela (otprilike 2% ukupne proizvodnje). Ministarstvo poljoprivrede SAD procenjuje da bolesti povezane sa ovim patogenom godišnje koštaju proizvođače pšenice i ječma više od 1 milijarde dolara.
Mikotoksini i rizici po zdravlje
Gljiva proizvodi sekundarni metabolit — mikotoksin poznat kao vomitoksin (deoksinivalenol, DON) — koji može kontaminirati zrno. Pri visokim koncentracijama može izazvati povraćanje; dugotrajna ili ponovljena izloženost može oštetiti gastrointestinalni trakt, oslabiti imuni sistem i imati druge zdravstvene efekte kod ljudi i životinja. Kod stoke ponovljena izloženost može usporiti rast i smanjiti plodnost.
Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) izdaje savetodavne granice za maksimalne prihvatljive nivoe: opšti referentni prag za proizvode namenjene ljudskoj ishrani često se navodi kao 1 ppm, dok su pragovi za stočnu hranu, zavisno od vrste, viši (npr. do 10 ppm za odraslu stoku i perad u određenim uslovima).
Regulative i zašto je krijumčarenje problem
Zbog rizika od unošenja novih sojeva i genetskog materijala koji bi mogao biti štetan za lokalne useve, uvoz i kretanje biljnih patogena unutar i izvan SAD reguliše USDA-APHIS (Animal and Plant Health Inspection Service) prema Plant Protection Act (2000). Premještanje materijala za istraživanje zahteva dozvole koje mogu potrajati i do šest meseci. Cilj je smanjiti verovatnoću uvođenja patogena ili varijeteta koji bi mogli povećati štete ili otpor prema postojećim merama zaštite.
Kako se širi i kada napada
Infekcije se najčešće dešavaju tokom cvetanja useva, posebno pri kiši i visokoj relativnoj vlažnosti. U južnim regijama Sjedinjenih Država rizik počinje ranije (proleće) i potom se pomera ka severu kako sezona odmiče, prateći zrenje useva i povoljne vremenske uslove. Između sezona, patogen preživljava na biljnim ostacima (pšenica, ječam, kukuruz), proizvodeći spore koje vetar i kišne kapljice mogu prenositi na velike udaljenosti.
Kontrola i upravljanje
Najefikasniji pristup je integrisan: kombinacija sadnje sorti sa većom otpornosti na scab, primene plodoreda, smanjenja ostataka useva (oranjem ili drugim tehnikama), i pravovremene primene fungicida na klasove u fazama kada su najosetljiviji. Fungicidi mogu smanjiti incidencu i ozbiljnost bolesti, poboljšati masu zrna i smanjiti koncentraciju mikotoksina, ali ne garantuju potpuno sprečavanje ako su vremenski uslovi ekstremno povoljni za razvoj bolesti.
Rani sistemi upozoravanja
Timovi sa američkih univerziteta (Kansas State, Ohio State, Penn State) razvijaju prediktivne modele koji koriste istorijske i trenutne meteorološke podatke iz mreža stanica za merenje vremena kako bi procenili rizik od scaba u realnom vremenu. Takvi alati pomažu savetodavnim službama i proizvođačima da donesu informisane odluke o primeni fungicida i drugim merama.
Zaključak: Iako je slučaj krijumčarenja u SAD politički i pravno značajan, Fusarium graminearum nije nova pretnja — već je poznat i štetan patogen koji zahteva stalnu pažnju, dobru praksu u poljoprivredi i međunarodnu saradnju u praćenju i kontroli.
Ovaj članak je preuzet i prilagođen iz The Conversation. Izvorni autor: Tom W. Allen, Mississippi State University. Autor je naveo da nema sukob interesa relevantan za temu.
Pomozite nam da budemo bolji.
