Nova analiza podataka sa LOFAR‑a i još dva radio‑teleskopa otkriva anizotropiju u raspodeli radio‑galaksija koja je oko 3,7 puta jača od očekivane. To sugeriše da se Sunčev sistem možda kreće više od tri puta brže nego što predviđa standardni kosmološki model. Rezultati su u skladu sa ranijim infracrvenim posmatranjima kvazara, ali su potrebna dodatna nezavisna posmatranja i provere sistematskih grešaka. Rad je objavljen 10. novembra u Physical Review Letters.
Sunčev sistem možda putuje >3× brže nego što se mislilo — izazov za standardni kosmološki model
Sunčev sistem možda putuje više od tri puta brže — šta to znači za kosmologiju?
Astronomi su u novoj analizi podataka sa mreže radio-teleskopa LOFAR i još dva radijska instrumenta otkrili neobičnu neravnomernost u raspodeli radio‑galaksija koja ukazuje da se Sunčev sistem može kretati kroz kosmos više od tri puta brže nego što predviđa standardni kosmološki model.
Istraživači su mapirali položaje radio‑galaksija — galaksija koje emituju jake radio-talase iz velikih "lobi" struktura — i pratili sitne varijacije u njihovoj prostornoj raspodeli. Zbog Doplerovog efekta i relativnog kretanja, u pravcu kretanja trebalo bi da se uoči blago povećanje broja izvora, ali ta razlika je izuzetno mala i zahteva vrlo osetljive podatke.
Tim je izmerio anizotropiju u raspodeli radio‑galaksija koja je bila oko 3,7 puta jača od vrednosti predviđene standardnim modelom kosmologije. Ako tumačenje bude potvrđeno, to bi moglo ukazivati na problem sa pretpostavkama koje leže u osnovi modela koji opisuje evoluciju svemira od Velikog praska.
„Naša analiza pokazuje da se Sunčev sistem kreće više od tri puta brže nego što aktuelni modeli predviđaju,“ rekao je vođa tima Lukas Böhme sa Univerziteta u Bielefeldu. „Ovaj rezultat jasno protivreči očekivanjima zasnovanim na standardnoj kosmologiji i navodi nas da preispitamo ranija uverenja.“
Rezultati su u saglasnosti sa ranijim infracrvenim opservacijama kvazara — aktivnih galaktičkih jezgara povezanih sa supermasivnim crnim rupama — što povećava verovatnoću da nije reč o prostoj metodološkoj grešci. Kao što ističe Dominik J. Schwarz iz istog tima, moguće interpretacije uključuju ili stvarno veće ubrzanje našeg lokalnog kretanja, ili to da raspodela radio‑galaksija na velikim skalama nije tako uniformna kao što se pretpostavlja.
Važno zapažanje: ovo istraživanje ne znači odmah da je standardni kosmološki model oboren — naučna zajednica će zahtevati nezavisne potvrde, dodatna posmatranja i proveru sistematskih grešaka pre nego što se izvuku konačni zaključci.
Gde je rad objavljen
Studija je objavljena 10. novembra u časopisu Physical Review Letters.
Zaključak: Nalaz je intrigantan i potencijalno značajan za razumevanje velike slike univerzuma, ali potrebno je više podataka i kritička analiza pre nego što se promeni prihvaćeni kosmološki okvir.
Pomozite nam da budemo bolji.
