Tim od 175 astronoma analizirao je podatke sa teleskopa Euclid i satelita Herschel i ustanovio da je formiranje zvezda opalo: prosečna temperatura zrnaca prašine pre ~10 milijardi godina bila je oko 35 K (≈ −238 °C), što je ~10 °C više nego danas. Rezultati ukazuju da smo prošli epohu maksimalne formacije zvezda i da će kosmos dugoročno postati hladniji i manje svetao. Rad još nije prošao vršnjačku recenziju i zahteva dodatnu proveru.
Univerzum tone u tamu — istraživanje 175 astronoma pokazuje pad formiranja zvezda
Univerzum ulazi u hladniju i "tišu" fazu
Uprkos utisku da se naša planeta suočava sa brojnim problemima, novo istraživanje sugeriše da i kosmos — u velikom merilu — polako gubi sjaj. Tim od 175 astronoma analizirao je najveći do sada uniformni uzorak od oko 2,6 miliona galaksija kombinujući optičke podatke teleskopa Euclid Evropske svemirske agencije i daleko-infrared merenja satelita Herschel.
Autori navode da su, na osnovu promena u temperaturi zrnaca prašine i količini prašine u galaksijama, uočili dugoročan pad aktivnosti formiranja zvezda. Pre oko 10 milijardi godina prosečna temperatura prašine u posmatranim galaksijama bila je viša za otprilike 10 °C — tada oko 35 K (≈ −238 °C), dok je danas prosečna temperatura niža, što ukazuje na smanjenje uslova pogodnih za rađanje novih zvezda.
„Univerzum će od sada samo postajati hladniji i mrtviji,“
izjavio je Douglas Scott, kosmolog sa Univerziteta Britanske Kolumbije i koautor studije. Vodeći autor Ryley Hill ističe da obim i osetljivost podataka sa Euclid-a omogućavaju merenja temperaturnih svojstava prašine u uzorku koji ranije nije bio dostupan.
Zašto je temperatura prašine važna?
Temperatura zrnaca prašine predstavlja dobar indikator nivoa formiranja zvezda: intenzivnija formacija velikih zvezda zagreva okolni gas i prašinu. Takođe, smrt zvezda (supernove) doprinosi stvaranju prašine i težih elemenata. Pad prosečne temperature i količine prašine tokom milijardi godina tumači se kao znak da je Univerzum prošao „vrhunac“ formiranja zvezda.
Implikacije i ograničenja
Ako trendovi zadrže smer, u dugom vremenskom periodu očekuje se da će se rađanje zvezda dodatno usporiti, što će kosmos učiniti hladnijim i manje svetlim. Ipak, autori naglašavaju da su zaključci zasnovani na trenutnim opservacijama i modelima, te da postoje mogući faktori koji utiču na tumačenje: selekcioni efekti, evolucija galaksija, dostupnost hladnog gasa za formiranje zvezda, i procesi poput povratnih energija iz aktivnih galaktičkih jezgara.
Važno upozorenje: rad je još uvek nije prošao vršnjačku recenziju, što znači da će konačna procena nalaza zavisiti od daljih analiza i pregleda u naučnoj zajednici.
Zaključak
Studija donosi snažan, dobro potkrepljen signal da je globalna stopa formiranja zvezda u opadanju i da nas očekuje sve hladnija, tiša kosmička budućnost — ali konačni sud zahteva dodatnu verifikaciju i proučavanje mehanizama koji stoje iza tog trenda.
Pomozite nam da budemo bolji.
