Čile 2025: Da li dolazi do političkog zaokreta? Ko vodi i koje teme odlučuju izbore

Uvod

Kada je Gabriel Borić 2022. stupio na dužnost predsednika Čilea, mnogi su njegov izbor doživeli kao početak nove političke ere. Izabran na talasu protesta usmerenih protiv rasta životnih troškova, Borić je obećao i vođenje procesa za izmenu ustava nastalog za vreme diktature Augusta Pinocheta, koji je dugo učvršćivao pro‑tržišni model u zemlji.

Gde smo danas

Tri godine kasnije, nakon niza neuspelih pokušaja da se stari ustav zameni, politička situacija je neizvesna. Borić ne može da se kandiduje za neposrednu reizbor, pa njegova koalicija Jedinstvo za Čile polaže nade u Jeannette Jaru. Istovremeno, desnica vidi priliku za povratak na vlast, podstaknuta rastućim brigama birača oko kriminala i imigracije.

Kandidati i dinamika trke

Prvo kolo predsedničkih izbora održava se 16. novembra 2025; za pobedu u prvom krugu potrebna je apsolutna većina od 50% glasova. Ako nijedan kandidat ne pređe taj prag, drugi krug je zakazan za 14. decembar. Na biračkim listićima naći će se više kandidata jer su stranke centra‑desno i krajnje desnice odbile zajedničke primarne izbore.

Glavni kandidati

• Jeannette Jara (Jedinstvo za Čile) — bivša ministarka rada koju podržava koalicija vladajuće levice. U anketama vodi sa oko 25% podrške. Zalaže se za smanjenje radne nedelje, rast minimalne zarade, veću dostupnost stanovanja i pooštravanje mera javne bezbednosti (više obuke policije, proširenje zatvorskog kapaciteta).
• José Antonio Kast (Republikanac, krajnja desnica) — veteran izborne trke koji je 2021. izgubio od Borića. Predlaže strože mere protiv kriminala i imigracije, masovne deportacije i rezove u državnoj potrošnji; otvoreno je iskazivao naklonost prema režimu Augusta Pinocheta.
• Johannes Kaiser (Nacionalna libertarijanska partija) — zastupa radikalnije pro‑tržišne reforme, povlačenje iz nekih međunarodnih sporazuma i oštriji pristup bezbednosti (uključujući predloge za smrtnu kaznu i liberalizaciju oružja).
• Franco Parisi (nezavisni) i Evelyn Matthei (centar‑desno) — oba kandidata povremeno osvajaju dvocifrene rezultate u anketama i mogu igrati važnu ulogu u drugom krugu.

Ključne teme kampanje

Ankete pokazuju da birače najviše zabrinjavaju kriminal i imigracija, dok su nezaposlenost i zdravstvo na trećem mestu. Iako je Čile i dalje jedna od sigurnijih zemalja u Latinskoj Americi, rast organizovanog kriminala, korupcije i krađa uznemirio je javnost.

„Morao sam da instaliram kamere na daljinu i zavezujem stolove lancima, a vikendom sam angažovao čuvara,“ rekla je Leidy Paredes, vlasnica noćnog kluba u Santiagu, za Associated Press.

Porast migracija — naročito iz Venecuele i drugih zemalja u krizi — dodatno je zaoštrio debatu. Izveštaj čileanskih imigracionih agencija navodi povećanje migracije za 46,8% u periodu 2018–2024, dok je rast između 2022. i 2024. iznosio oko 4,5%.

Ankete i očekivanja

Prema proseku anketa AS/COA, Jeannette Jara ima oko 25% podrške, dok Kast prati sa približno 20%. Johannes Kaiser i Franco Parisi beleže po 10–14%, a Evelyn Matthei oko 11–14%. Zbog fragmentisanosti desnice, može doći do konsolidacije glasova u drugom krugu ukoliko više desničarskih kandidata ne uđe u finale.

Izlaznost i parlamentarni ulog

Obavezno glasanje vraća se na predsedničke izbore prvi put od 2012, što bi trebalo značajno da poveća izlaznost (u nekim ustavnim referendumima prelazilo je 80%). Krajem 2024. u birački spisak bilo je upisano 15.450.377 birača. Istovremeno, na izborima će se odlučivati o svim 155 mesta u Donjem domu i 23 od 50 mesta u Senatu — rezultat koji može promeniti ravnotežu političkih snaga.

Zaključak

Izbori 2025. u Čileu odvijaju se u atmosferi političke neizvesnosti: neuspeh ustavne reforme, ekonomsko usporavanje (stopa nezaposlenosti oko 9%) i rast zabrinutosti zbog bezbednosti i migracija oblikuju kampanju. Prvo kolo 16. novembra verovatno neće dati konačnog pobednika, a drugi krug 14. decembra mogao bi odrediti smer zemlje — ka nastavljanju levo‑središnjih politika ili povratku konzervativnijeg kursa.