Koliko je zaista koštao NASA-in program Apollo i koliko bi to danas vredelo?

Koliko je koštao program Apollo?

„Mali korak za čoveka, veliki i skup za Sjedinjene Države“ — sletanje na Mesec ostaje jedan od najspektakularnijih tehnoloških podviga 20. veka. Ali koliko je to tačno koštalo?

Procene troškova

Program Apollo, računajući izdvajanja u periodu otprilike od 1960. do 1973. godine, imao je osnovne troškove za vozila, lansere, razvoj i operacije od oko 20,6 milijardi USD. Ako se u to ukalkulišu i izgradnja zemaljskih objekata, plate i administrativni troškovi, ukupna suma raste na oko 25,8 milijardi USD.

Preračunato prema potrošačkom cenovnom indeksu (CPI) za 2025. godinu, ta sredstva bi danas bila vredna otprilike 189 milijardi USD.

Ako, uz Apollo, uračunamo i prethodne američke programe koji su bili ključni za razvoj potrebnih tehnologija — posebno Project Gemini i robotske lunarne misije — tada se ukupna računica penje na oko 28 milijardi USD, odnosno približno 280 milijardi USD po CPI iz 2025. godine.

Šta obuhvataju ovi iznosi

U navedene troškove uračunati su razvoj i proizvodnja komandnog i servisnog modula (CM/SM), lunarnog modula (LM), raketa nosilaca, testiranja, lansirne infrastrukture, trening astronauta, upravljanje misijama i rad na Zemlji. Ne treba zaboraviti velike infrastrukturne projekte koji su trajno unapredili aeronautiku i inženjering u SAD.

Kratka istorija i nasleđe

Program je obeležila tragedija u januaru 1967. godine (požar u kapsuli tokom testiranja, poznat kao Apollo 1), ali i istorijski uspeh — Apollo 11 je u julu 1969. doveo Neila Armstronga i Baza Aldrina na površinu Meseca. Ukupno je sprovedeno 17 letova u okviru Apolla, od kojih su se u šest navrata ljudi spustili na Mesec (Apollo 11, 12, 14, 15, 16 i 17). Poslednje šetnje po Mesecu izvele su posade Apolla 17 u decembru 1972. (Eugene Cernan i Harrison Schmitt).

Tokom Apolla postavljeni su i uređaji koji i danas rade — astronauti su instalirali retroreflektore (kompaktne kutne prizme) koji omogućavaju precizna merenja rastojanja Zemlja–Mesec laserskim merenjima. Iz Apolla 14 potiču i tzv. „mesecna stabla“: seme koje je obišlo Mesec, a potom posađeno u SAD i drugim zemljama.

Zašto je ovo važno danas?

Osim istorijskog značaja i naučnih podataka, Apollo je podstakao napredak u inženjeringu, elektronici, materijalima i beleženju podataka — tehnologije koje su kasnije našle primenu u mnogim granama industrije. Iako je cena bila ogromna po tadašnjim merilima, investicija je oblikovala i modernu svemirsku i tehnološku arhitekturu.

Zaključak: Apollo je bio skup — danas vredan stotine milijardi dolara po inflacionim preračunima — ali je doneo nenadmašan naučni i tehnološki doprinos koji i dalje utiče na svemirske programe.