Papagaji osvojili Los Anđeles: kako su nekadašnji kućni ljubimci postali gradski stanovnici i šta nauka otkriva

Papagaji u urbanom tropskom kutku

Magla je ujutro visěla nad palmama dok su ptice cvrkutale, a automobili tutnjali ulicama Pasadene. Umesto atmosfere tipičnog severoistočnog dela okruga Los Anđeles, prizor je podsećao na tropsko ostrvo.

„Deluje papagajasto“, kazé Diego Blanco, istraživački asistent u Moore laboratoriji za zoologiju pri Occidental Collegeu, dok pokazuje na bujnu vegetaciju — visoka stabla i ukrasne zeljaste biljke pune bobica.

Ko su ti papagaji?

U basenu Los Anđelesa najcešći su jarko zeleni papagaji sa crvenom krunom poznati kao red-crowned (papagaj s crvenom krunom). Pored njih, u gradskom pejzažu javlja se i nekoliko drugih vrsta i varijeteta, poput lilac-crowned, yellow-crowned i Nanday parakeet. Većina je dospela u SAD tokom intenzivne trgovine kućnim ljubimcima sedamdesetih godina prošlog veka.

Od kaveza do ulica

Mnoge priče o njihovom zauzimanju gradskih krošnji podsećaju na filmske anegdote — od otvaranja kaveza tokom požara u pet shopu do jednostavnih bekstava iz domova. Prilagodljivi, inteligentni i drustveni, papagaji su se udomaćili u gradskim bočicama zelenila: od palmama obrubljenih ulica Pasadene do telefonskih stubova u Malibu.

Šta istraživači otkrivaju

Tim iz Moore laboratorije i volonteri projekta FLAPP (Free-Flying Los Angeles Parrot Project) prate populacije i skupljaju uzorke. Jedan od okidača za ozbiljno naučno interesovanje bila je ptica koja je udarila u prozor biblioteke — pregled trupa otkrio je karakteristike dve vrste koje se u prirodi ne bi sretale, sugerišući hibridizaciju.

McCormack je iskoristio stoleća stare kolekcije iz Meksika kao referentnu bazu za poređenje. Genetske analize pokazuju da su se vrste poput red-crowned i lilac-crowned ukrštale u Los Anđelesu i da su urbani papagaji razvili osobine prilagođene novim uslovima — različitim temperaturama, biljnim vrstama i obrascima padavina. Analize obuhvataju desetine jedinki i ukazuju na jasne promene u biologiji populacija.

Mogu li gradovi postati rezervati za ugrožene vrste?

Značajan, i donekle iznenađujuć, aspekt ove priče je mogućnost da urbane populacije predstavljaju genetski resurs za vrste koje su danas ugrožene u svom izvornom staništu. U Meksiku su neke od ovih vrsta ugrožene zbog gubitka staništa i ilegalnog hvatanja — a populacija u Los Anđelesu verovatno je veća od one u nekim delovima Meksika. Naučnici razmatraju ideju da, uz pažljivu procenu rizika i genetike, gradovi mogu imati ulogu u budućim programima obnove populacija.

Ekologija, opasnosti i prava

Papagaji u LA imaju malo prirodnih predatora osim sporadičnih jastreba i drugih grabljivica, a većina njihove ishrane se oslanja na uvezene ukrasne biljke — zato se često ne svrstavaju u invazivne vrste koje istiskuju domaće ptice. Ipak, nisu bez pretnji: nema opsežnih zakonskih zaštita u Kaliforniji za alogene vrste, a zlonamerna humana aktivnost ponekad dovodi do povreda i smrti ptica.

Koje su neodgovorene naučne i gradske dileme?

• Gde će se papagaji gnezditi ako stare palme u LA počnu da odumiru?
• Kako hibridi utiču na dugoročnu genetsku raznovrsnost i zdravlje vrsta?
• Da li su urbane populacije stvarna šansa za očuvanje vrsta u prirodi ili bi preseljenje predstavljalo ekološki rizik?

Završna zapažanja

Bez obzira da li ih stanovnici vole zbog egzotike ili zameraju zbog buke, papagaji su postali znak kako gradovi mogu neočekivano postati arhipelazi biodiverziteta. Istraživanja iz Moore laboratorije otvaraju pitanja o prilagodljivosti, hibridizaciji i ulozi urbanih sredina u globalnoj zaštiti prirode.

„To je kao mali deo tropske prirode doveden ovde. Donose sa sobom maštu tih ekosistema“, kaže Blanco gledajući ptice u letu.