Nova analiza DNK uzorka krvi sa tkanine sa sofe na kojoj je Hitler izvršio samoubistvo sugeriše da je mogao imati Kallmannov sindrom, stanje koje odlaže pubertet i utiče na razvoj polnih organa. Istraživanje navodi približno 1:10 verovatnoće za mikropenis i beleži nalaz nenizdignutog testisa iz pregleda 1923. godine. Autori takođe ukazuju na veću genetsku verovatnoću za poremećaje poput autizma, ali naglašavaju da genetika ne opravdava istorijske zločine i upozoravaju na rizik stigmatizacije.
DNK analiza sugeriše: Adolf Hitler je mogao imati Kallmannov sindrom
DNK analiza sugeriše: Adolf Hitler je mogao imati Kallmannov sindrom
Nova genetska analiza uzorka krvi, uzetog sa komada tkanine sa sofe na kojoj je Adolf Hitler izvršio samoubistvo 1945. godine, navodi da je diktator mogao imati retki Kallmannov sindrom. Materijal za testiranje star je više od 80 godina, a rezultati su predstavljeni u britanskom dokumentarcu Hitler’s DNA: Blueprint of a Dictator i izveštajima lista The Times.
Kallmannov sindrom može izazvati odloženo ili izostavljeno pubertetno sazrevanje i uticati na razvoj polnih organa. Kod muškaraca se češće pominju manji genitalni organi, nenizdignuti testis (kriptorkhismus), smanjena plodnost i niži libido, objašnjavaju stručnjaci, pozivajući se na medicinske izvore poput Cleveland Clinic.
Autori studije navode da analiza sugeriše otprilike 1:10 verovatnoću da je Hitler imao mikropenis, kao i da postoji podudarnost sa nalazom medicinskog pregleda iz 1923. godine koji je zabeležio nenizdignuti testis. Takvi podaci, kažu istraživači, mogu biti dosledni dijagnozi Kallmannovog sindroma, ali ne predstavljaju definitivnu potvrdu bez kliničke provere.
Studija takođe ukazuje da je Hitler bio u gornjem jednom percentilu po genetskoj verovatnoći za poremećaje kao što su autizam, šizofrenija i bipolarni poremećaj. Vodeći genetičari ističu da su takve procene probabilističke prirode i da pojedinačne genetske naznake ne mogu jednostavno objasniti složenu istoriju ličnosti i postupaka.
„Genetika je samo deo slagalice,” kaže profesor Turi King, vodeća genetičarka na projektu. „Ne možete videti zlo u genomu.”
Istoričar Alex J. Kay iz Potsdamskog univerziteta u dokumentarcu ističe da bi takva medicinska objašnjenja mogla delimično objasniti nedostatak privatnog života i stabilnih emotivnih veza kod Hitlera. Međutim, on i drugi sagovornici naglašavaju da bi bilo pogrešno praviti direktnu uzročnu vezu između medicinskih nalaza i odgovornosti za politička dela i zločine.
Psiholog profesor Sir Simon Baron-Cohen upozorava na rizik od stigmatizacije: „Povezivanje Hitlerove ekstremne okrutnosti sa ljudima koji imaju ove dijagnoze preti da ih stigmatizuje, naročito jer većina ljudi sa tim stanjima nije nasilna niti okrutna.”
Autori analize i komentatori naglašavaju i etičku dimenziju: istraživanja takvog tipa mogu izazvati kontroverze i trebaju se provoditi transparentno, rigorozno i s jasno naglašenim ograničenjima. Genetski podaci daju uvid u mogućnosti i predispozicije, ali ne predstavljaju potpunu sliku ličnosti, izbora i istorijskih okolnosti.
Zaključak: Nova DNK analiza daje indikativne dokaze koji podržavaju mogućnost da je Hitler imao Kallmannov sindrom i povećane genetske predispozicije za određene neuropsihijatrijske karakteristike, ali nalazi su probabilistički i ne objašnjavaju ni ne opravdavaju njegove postupke. Stručnjaci pozivaju na oprez pri tumačenju i na izbegavanje stigmatizacije osoba sa istim medicinskim dijagnozama.
Pomozite nam da budemo bolji.
