Otkrivena „plava sluz" na dnu okeana — neprijateljsko okruženje koje ipak krije tragove života

Život se prilagođava i tamo gde bi nam se činilo da nije moguć. Nova studija objavljena u časopisu Communications Earth & Environment otkriva lipidne biomarkere u izuzetno alkalnom serpentinitnom mulju izvučenom iz muljnih vulkana blizu Marijanske brazde.

Šta su istraživači našli

Naučnici su analizirali jezgro dužine 5,4 ft (≈1,65 m) iz jednog od najoštrijih geoloških okruženja na Zemlji — plavkastog serpentinitnog mulja koji nastaje tokom procesa serpentinizacije, kada voda reaguje sa magmatskim stenama u zonama subdukcije. Dubljim bušenjem taj svetlozeleni kamen prelazi u visoko gelastu, plavo obojenu smesu sa delovima brucita.

Ova „plava sluz" karakteriše ekstremno alkalni pH od oko 12 (približno kao izbeljivač) i vrlo siromašan sadržaj organske hranljive materije, što čini detekciju živih mikroorganizama teškom. Ipak, istraživači su uspjeli da otkriju lipide — masti koje potiču iz ćelijskih membrana bakterija i arheja — kao pouzdane biomarkere prisustva mikroba.

Značaj biomarkera

Lipidni tragovi omogućavaju naučnicima da razlikuju aktuelno žive zajednice od fosilizovanih ostataka, jer se različite vrste lipida raspadaju različitim brzinama i ukazuju na metaboličke puteve mikroorganizama. U ovom slučaju, dokazi ukazuju na zajednice koje metabolišu metan i sulfate te koje su sposobne da opstanu ispod morskog dna i u takvim ekstremnim uslovima.

„Uspeli smo da detektujemo masti. Pomoću ovih biomarkera dobili smo uvid u strategije preživljavanja mikroba koji koriste metan i sulfat u ovom ekstremnom okruženju,” rekao je Palash Kumawat, vodeći autor i doktorand na Univerzitetu u Bremenu.

Širi kontekst i implikacije

Otkriće je značajno iz dva razloga: prvo, potvrđuje da život može opstati u sredinama sa pH ~12 i vrlo malo organskog ugljenika; drugo, podržava hipotezu da su drevni muljni vulkani mogli biti pogodna mesta za nastanak primordijalnog života na Zemlji. Florence Schubotz, glavna autorka studije, naglašava da su slična staništa kandidati za mesta gde je život mogao početi.

Ovi podmorski mikrobi su deo šire zajednice podmorskog života koja, prema nekim procenama, može činiti do oko 15% ukupne Zemljine biomase. Nalazi takođe imaju značaj za astrobiologiju — slična alkalna, hidratovana staništa mogla bi postojati i na drugim telesima u Sunčevom sistemu.

Šta sledi

Istraživači planiraju dalja izučavanja starosti i porekla otkrivenih lipida, širenje uzorkovanja na druga polja serpentinizacije i pokušaje izolovanja i kultivacije mikroba iz ovakvih uzoraka. Takvi napori pomoći će da se bolje razumeju metaboličke strategije koje omogućavaju život u ekstremnim uslovima.

Važno: iako naslov može delovati dramatično, izraz "smrtonosna" ovde se odnosi na ekstremne hemijske uslove koji su neprijateljski prema većini oblika života — ali ne i prema specijalizovanim mikroorganizmima.