Alarm: Rezovi zapadne pomoći mogu prouzrokovati do 22,6 miliona viška smrtnih slučajeva do 2030.

Smanjenje zapadne pomoći moglo bi prouzrokovati 22,6 miliona smrtnih slučajeva do 2030, upozoravaju istraživači

Novo interdisciplinarno istraživanje upozorava da bi masovni rezovi u zvaničnoj razvojnoj pomoći koje sprovode Sjedinjene Države i važne evropske zemlje mogli dovesti do oko 22,6 miliona viška smrtnih slučajeva do 2030. Među njima bi bilo približno 5,4 miliona dece mlađe od pet godina.

Rad, koji su potpisali istraživači iz Španije, Brazila i Mozambika i koji je podnet časopisu The Lancet Global Health na recenziju, ažurira raniju procenu koja je računala samo američke rezove i predviđala oko 14 miliona dodatnih smrti.

Istraživanje se zasniva na analizi istorijskih podataka o uticaju međunarodne pomoći na smanjenje smrtnosti, posebno u oblastima koje su visokog uticaja i uglavnom sprečive — HIV/AIDS, malarija i tuberkuloza. Autori modeliraju nekoliko scenarija; u najgorem su očekivali 22,6 miliona viška smrtnih slučajeva, dok se zbog neizvesnosti (izbor programa koji će biti ukinuti, ratovi, ekonomske krize, klimatske katastrofe) kreće i raspon od 16,3 do 29,3 miliona. Blaži scenario predviđa oko 9,4 miliona viška smrti.

Zašto su rezovi toliko opasni?

Autori ukazuju da poreski ili politički motivisani rezovi ne uništavaju samo pojedinačne projekte — oni slabe institucionalne kapacitete i lancima zdravstvenih usluga koje su decenijama gradile međunarodne institucije i lokalne vlasti. Takav „domino efekat" može umanjiti mogućnost odgovora na epidemije, povećati neonatalnu i dečju smrtnost i ugroziti programe lečenja hroničnih zaraznih bolesti.

"Prvi put u poslednjih 30 godina Francuska, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države sve istovremeno smanjuju pomoć," rekao je Gonzalo Fanjul iz ISGlobala, jedan od koautora studije.

Studija ukazuje da su rezovi u američkoj politici — koji su, prema istraživanju, obuhvatili i oštra smanjenja finansiranja i predlog rasformiranja USAID-a — kombinovani sa istovremenim štednjama u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj. Autori navode da, iako pojedinačno evropske države ne čine rezove toliko opsežnim kao SAD, njihov zajednički efekat po globalni sistem pomoći jeste izuzetan i bez presedana.

U tekstu se citiraju izjave kreatora politike koji su branili rezove, ali i kritičari koji upozoravaju na ljudsku cenu tih odluka. Davide Rasella, jedan od glavnih istraživača, uporedio je budžete primetivši da su pojedinačne političke alokacije (npr. obećanih 20 milijardi dolara za pomoć Argentini) u globalnom kontekstu male u odnosu na posledice smanjenja programa javnog zdravlja.

Finansiranje i transparentnost

Istraživanje je finansirala Fondacija Rokfeler i špansko Ministarstvo nauke. Fondacija je pozvala na pažljivo razmatranje rezultata nakon objavljivanja u recenziranom časopisu, naglašavajući da podaci predstavljaju "hitni alarm za svet".

Zaključak: Iako su konačni brojevi podložni reviziji u procesu recenzije, studija jasno stavlja u prvi plan mogućnost velikih gubitaka života usled brzih i koordinisanih rezova u međunarodnoj pomoći — posebno u programima koji ciljaju na sprečive bolesti i zaštitu dece.

Napomena: rad je u procesu stručne recenzije; navedeni brojevi predstavljaju autorove procene modelom, a ne konačno potvrđene zaključke.