UN upozoravaju: Emisije metana i dalje rastu, ali ako države ispune postojeće obaveze, one bi mogle biti smanjene za oko 8% do 2030. u odnosu na 2020. Bez dodatnih mera, emisije bi mogle porasti za 13%. Metan zadržava ~30 puta više toplote od CO2 na kratke staze i ostaje u atmosferi oko 12 godina — zbog toga brzo delovanje može brzo ublažiti zagrevanje.
UN: Metan i dalje raste, ali postoji realna šansa za brze rezove do 2030.
BELEM, Brazil — Globalni napori da se smanje emisije metana — snažnog, ali kratkotrajnog stakleničkog gasa — i dalje zaostaju, ali Ujedinjene nacije vide mogućnost za značajnije smanjenje u narednih pet godina ako države ispune svoje obaveze.
Šta izveštaj kaže
Martina Otto, koja vodi UN-ovu inicijativu za klimu i čist vazduh u oblastima povezanim sa zagađenjem metanom, istakla je da metan može delovati kao "ručna kočnica" u borbi protiv zagrevanja: po jedinici, metan na kratke staze zadržava skoro 30 puta više toplote nego ugljen-dioksid, ali u atmosferi ostaje znatno kraće — otprilike 12 godina. Zbog toga brzo smanjenje emisija metana može relativno brzo da uspori porast temperatura.
Prema UN-u, ako države sprovedu mere koje su najavile u svojim klimatskim planovima, globalne emisije metana bi u 2030. mogle biti oko 8% niže nego 2020. godine. Bez dodatnih akcija, prognoze pokazuju porast od oko 13%.
„Stekli smo zamah. Još uvek možemo uspeti, ali potrebno je mnogo dodatnog napora,“ rekao je Otto.
Gde je problem i kolika su očekivanja
Spoljašnji stručnjak Bill Hare iz Climate Analytics navodi da njihov Climate Action Tracker predviđa da će emisije metana ostati relativno stabilne do 2030 — ni značajno u porastu, ni u padu. Ipak, stagnacija ili blagi pad bili bi bolje rešenje nego nastavak rasta CO2.
Zvaničnici takođe ističu da oko 72% antropogenih emisija metana potiče iz aktivnosti povezanih sa sagorevanjem fosilnih goriva. U mnogim slučajevima kompanijama bi se isplatilo da uhvate gas koji se sada spaljuje ili curi na bušotinama — problem su uglavnom nedostatak infrastrukture za sakupljanje i transport i privlačnost ulaganja u novu eksploataciju u odnosu na popravke i kontrolu curenja.
Šta dalje?
Cilj UN-ovog globalnog obećanja iz 2021. je smanjenje emisija metana za 30% u odnosu na 2020. godine. Postizanje tog cilja zahteva brže i ambicioznije mere: bolje praćenje emisija (uključujući satelitsko nadgledanje), hitno zatvaranje stalnog spaljivanja (flaring), popravku curenja, investicije u infrastrukturu za skupljanje i korišćenje gasa, kao i strožu regulativu i finansijske podsticaje.
„Ovaj izveštaj iznosi teške činjenice, ali i pruža tračak nade,“ rekao je Pol Behrens sa Oksford univerziteta.
Evropski komesar za energetiku i stanovanje Dan Jørgensen ocenio je da su poslednjih pet godina doneli "neuporedivu akciju" za smanjenje emisija metana, ali je upozorio da su upornost i strpljenje potrebni da bi se videli rezultati.
Zaključak: Metan predstavlja priliku za relativno brzo ublažavanje globalnog zagrevanja, ali za to su potrebne brže politike, ulaganja u infrastrukturu i strožija kontrola industrijskih izvora emisija. Ako zemlje ispune obećanja, očekuje se poboljšanje u narednih pet godina, ali i dalje značajno ispod cilja od 30%.
Napomena: AP-ov izveštaj navodi da njihovo izveštavanje o klimi podržavaju privatne fondacije; AP zadržava potpunu uredničku odgovornost.
Pomozite nam da budemo bolji.
