UN podržao marokanski plan autonomije za Zapadnu Saharu — nada za razvoj, ali i strahovi od ograničenja

Marokanski predlog autonomije za Zapadnu Saharu, koji je 31. oktobra podržao Savet bezbednosti UN, probudio je očekivanja među stanovništvom da bi mogao ubrzati razvoj i okončati decenijski teritorijalni spor.

Laajun, najveći grad regiona, sa modernim stambenim blokovima podignutim među peščanim dinama oko 20 kilometara od Atlantskog okeana, već deluje kao grad u razvoju. Kafići i restorani su puni, a sa terasa se vijore marokanske zastave i vide službeni portreti kralja Mohameda VI.

Pogledi lokalnih lidera

Mnogi lokalni plemenski vođe koje je razgovarala agencija AFP podržavaju Rabatov plan. Abdalah Salhi kaže da bi autonomija omogućila „življenje od naših resursa i izbor predstavnika, parlamenta i vlade koji bi upravljali regionom“.

„Razdvajanje porodica je nepodnošljivo“ — Abdelatif Baira, plemenski poglavica.

Abdelatif Baira ističe da bi autonomija omogućila povratak porodica koje decenijama žive u izbegličkim logorima oko Tindufa u Alžiru, gde prema procenama živi oko 175.000 saharavskih izbeglica. Baira napominje da je teritorija bila gotovo bez infrastrukture kada su Španci otišli 1975, dok danas postoje univerziteti, bolnice, aerodromi, putevi i škole.

Politički kontekst

Zapadna Sahara je bogata fosfatima i ima plodne ribolova područja, što dodatno komplikuje spor. Kada je Španija otišla iz teritorije 1975, i Maroko i Front Polisario, podržan od strane Alžira, polagali su pravo na region. Polisario i dalje zahteva referendum o samoopredeljenju koji je bio predviđen primirjem iz 1991. godine, ali nikada nije održan.

Rezolucija Saveta bezbednosti, koja je nastala uz inicijativu tadašnje administracije SAD, ocenila je da „suštinska autonomija može predstavljati najizvodljiviji ishod“ i pozvala Maroko da unapredi svoj predlog kako bi se došlo do „konačnog, međusobno prihvatljivog rešenja“.

Ekonomija i svakodnevni život

Neki lokalni preduzetnici vide u planu šansu za ekonomski zamah. Mulej Ibrahim Taleb Ali, koji vodi zadrugu za proizvodnju tradicionalne haljine daraa, očekuje da bi autonomija mogla privući strane investitore i podstaći lokalnu proizvodnju. Hanane Khadiri, direktorica pozorišne kompanije, smatra da bi žene mogle dobiti više prilika kroz ekonomske programe i podršku zanatima.

Međutim, glasovi nezadovoljstva nisu izostali. Neki stanovnici se plaše da bi povećana kontrola iz Rabata mogla ograničiti slobode i dovesti do političkih rivalstava pri popunjavanju lokalnih funkcija. Preduzetnik koji želi da ostane anoniman kaže da su mnoge firme do sada izbegavale oporezivanje, ali da bi primena zakonodavstva pod autonomijom to promenila.

Šta sledi

Maroko sada treba da dopuni i razjasni svoj plan u dijalogu sa UN kako bi se pokušalo postići trajnije rešenje. Dok lokalni mišljenja variraju — od nade u povratak izbeglica i investicije do straha od ograničenja — jasno je da će svaki napredak zavisiti od pregovora, poverenja i međunarodnog posredovanja.

Izvor: AFP (tekst prerađen i prilagođen za srpskog čitaoca)