UNEP upozorava: Zemlje znatno zaostaju za ciljem smanjenja metana do 2030.

UNEP: Emisije metana rastu sporije, ali zemlje su i dalje daleko od cilja

Globalne emisije metana rastu sporije nego što se ranije predviđalo, ali države su i dalje u velikoj meri van kursa da ostvare dogovorene rezove do 2030, saopštio je UN-ov Program za životnu sredinu (UNEP).

Prema izveštaju predstavljenom na klimatskom samitu u Belému, postojeći nacionalni klimatski planovi u najboljem slučaju vode do 8% smanjenja emisija metana u periodu 2020–2030 — najstrmiji zabeleženi pad, ali i dalje nedovoljan u odnosu na ciljani rez.

Globalni sporazum i potencijal uticaja

Više od 150 zemalja potpisalo je Globalni sporazum o metanu (Global Methane Pledge) iz 2021. godine, koji predviđa smanjenje emisija od 30% do 2030. Ako se taj cilj ispuni, procenjuje se da bi globalno zagrevanje do 2050. moglo biti manje za najmanje 0,2°C.

Praktične i niskotarifne mere

UNEP ističe da su mnoge efikasne mere relativno jeftine i brzo primenljive. Među njima su:

• brže otkrivanje i popravka curenja u naftnom i gasnom sektoru,
• zatvaranje i zaptivanje napuštenih naftnih i gasnih bunara,
• hvatanje metana sa deponija i poboljšano upravljanje otpadom,
• upravljanje stajskim đubretom i druge poljoprivredne prakse,
• prilagođavanje načina uzgoja pirinča (npr. naizmenično zatapanje i sušenje),
• smanjenje spaljivanja i ventilacije metana u energetskom sektoru.

Izveštaj navodi da je energetski sektor najveći izvor mogućih ušteda, a zatim slede sektor otpada i poljoprivrede.

Zašto je metan važan?

Metan je drugi najveći doprinos globalnom zagrevanju posle CO2 i u kratkom roku ima više od 80 puta snažniji efekat zagrevanja od ugljen-dioksida. Za razliku od CO2, koji može ostati u atmosferi vekovima, metan se u proseku razgrađuje za oko 12 godina, što znači da brzo smanjenje emisija može doneti relativno brze klimatske koristi.

Zaključak: Iako su očekivani rastovi emisija uspoređeni, trenutni planovi nisu dovoljni da ispune ambiciozne ciljeve. Primena niskotarifnih i ciljanih mera u energetici, upravljanju otpadom i poljoprivredi ključna je za postizanje većeg pada emisija metana do 2030. — i za brže ublažavanje klimatskih promena.

Napomena: Mnoge od predloženih mera su primenjive i u Srbiji i regionu, posebno u upravljanju otpadom i modernizaciji energetskih postrojenja.