57% mladih francuskih muslimana kaže da šerijat treba da bude iznad državnih zakona

Prema studiji istoričara François Krausa iz 2025. godine, 57% francuskih muslimana uzrasta 15–24 smatra da islamsko pravo (šerijat) treba imati prednost nad francuskim zakonima u pitanjima kao što su ritualno klanje, brak i nasledstvo. Istraživanje ukazuje na značajan pomak prema religioznom i društvenom konzervativizmu među mlađim generacijama.

Glavni nalazi

Studija beleži rast podrške šerijatu u poređenju s podacima od pre tri decenije, kada je 36% mladih ispitanika smatralo da šerijat treba imati prioritet. Autor navodi i porast simpatija prema islamističkim pozicijama — oko 38% ispitanih danas podržava u potpunosti ili delimično stavove koji se mogu opisati kao islamistički, što je udvostručenje u odnosu na 1998. godinu.

„Istraživanje vrlo jasno crta profil muslimanske populacije koja je sve više strukturisana oko rigorističkih verskih normi i sklona islamističkom političkom projektu,“ navodi François Kraus.

Kraus takođe ukazuje na porast verske prakse: posete džamijama porasle su sa 7% 1989. na oko 40% danas, strogi post tokom Ramazana skočio je sa 51% na 83%, a udeo mladih žena koje nose maramu značajno je porastao. Društvene navike su se promenile i u pogledu konzumacije alkohola — među muslimanima mlađim od 25 godina ona je pala sa približno 30% (2011) na oko 12% danas.

Političke i društvene implikacije

Studija navodi da se pored dublje pobožnosti manifestuje i želja za primenom verskih normi u javnom i privatnom životu. Kraus upozorava na porast rodnog separatisma i na primere odbijanja tradicionalnih francuskih običaja, kao što je poljubac u obraz ("faire la bise").

Istovremeno, istraživanje navodi da je samo 12% mladih muslimana danas za prilagođavanje islama modernom društvu, što je oštar pad u odnosu na 41% iz 1998. godine.

Reakcije i mere vlasti

Rezultati su izazvali političke reakcije: neki istaknuti političari tvrde da se radi o pojavama neasimilacije i "reislamizacije", dok predstavnici verskih zajednica upozoravaju na osećaj stigmatizacije među mladima — prema ranijim anketama, 66% mladih francuskih muslimana smatra da su pretrpeli rasističku diskriminaciju.

Vlasti su, oslanjajući se i na tajne izveštaje o pokušajima uticaja islamističkih mreža u školama i udruženjima, najavile pooštravanje mera protiv organizacija koje se sumnjiče za rad na promeni institucija iznutra, uključujući finansijske sankcije i pojačan nadzor.

Izjave

Među komentarima su i oštrije ocene: Pierre-Romain Thionnet (Nacionalno okupljanje) rekao je da se radi o "reislamizaciji" mladih. Bruno Guillot, nekadašnji salafistički imam, izjavio je: „Moramo prestati da odvajamo islam i šerijat. Islam jeste šerijat; šerijat jeste islam.“

S druge strane, rektor Velike džamije u Parizu, Chems-Eddine Mohamed Hafiz, ističe da brojke odražavaju i ogorčenost mladih zbog stigmatizacije i diskriminacije, što zahteva društveni odgovor koji će smanjiti isključenost i marginalizaciju.

Studija postavlja pitanja o budućem kursu integracije, verske prakse i socijalne kohezije u Francuskoj, i otvara prostor za širu javnu debatu o tome kako uravnotežiti verske slobode i primenu sekularnih zakona u pluralnom društvu.