Na COP30 domorodačke zajednice i aktivisti protestuju protiv projekta Ferrograo — železnice od 933 km koja bi povezala Sinop i Mirititubu kroz Amazonsku prašumu. Pristalice tvrde da bi pruga smanjila logističke troškove i emisije, dok kritičari upozoravaju na rizike od krčenja šuma, proterivanja riverskih zajednica i okupacije zemljišta. Proces ekološke procene je u ranoj fazi, a sudski postupci i dalje odlučuju o sudbini projekta.
Ferrograo pod paljbom na COP30: planirana železnica od 933 km kroz Amazon izaziva proteste
Na marginama UN klimatskog samita COP30 u Belemu domorodačke zajednice i aktivisti skrenuli su pažnju na plan izgradnje železnice koja bi presrela srce Amazona. Projekt poznat kao Ferrograo izazvao je proteste zbog straha od krčenja šuma, ugrožavanja domorodačkih teritorija i promena u režimu plovnosti reka.
Šta je Ferrograo?
Ferrograo ("Železnica za žitarice") predviđa izgradnju pruge dugih oko 933 kilometra koja bi povezala Sinop u saveznoj državi Mato Grosso sa lukom Miritituba na reci Tapajós. Cilj projekta je da omogući brži i jeftiniji izvoz soje i kukuruza rečnim putem do Amazona i Atlantskog okeana.
Zašto se predlaže?
Brazil je najveći svetski izvoznik soje i kukuruza, pri čemu se veliki deo proizvodnje koncentriše u Mato Grossu. Pristalice projekta tvrde da bi železnica smanjila logističke troškove, rasteretila drumski saobraćaj i doprinela smanjenju emisija CO2.
Argumenti pristalica
Elisangela Pereira Lopes, tehnička savetnica glavne organizacije poljoprivrednika u Brazilu (CNA), ističe da je Ferrograo "neophodan da bi brazilski agrarni sektor ostao konkurentan". Prema njenim navodima, pruga bi mogla da smanji troškove izvoza žitarica i do 40 odsto i omogući efikasniji pristup severnim rečnim lukama.
Argumenti kritičara
Protivnici, među kojima su domorodačke organizacije i ekološki stručnjaci, upozoravaju da bi pruga otvorila nove fronte za seču šuma, nelegalnu okupaciju zemljišta i progone riverskih zajednica.
Mariel Nakane iz Instituta za socio-okolšavnu politiku (ISA) kaže: "Riverske zajednice bivaju proterane... više ne mogu da pecaju u nekim oblastima jer su sada tu samo luke i intenzivan baržni saobraćaj. Ideja je da se obim transporta na toj ruti poveća i do pet puta."
Kritičari takođe navode da postojeći postupci izdavanja dozvola nisu adekvatni za zaštitu prašume i njenih stanovnika. Naglašavaju i druge kontroverzne poteze vlasti, kao što su planovi za asfaltiranje puta BR-319 i nedavna istraživanja nafte u blizini Amazona.
Zašto se o tome govori na COP-u?
Sa okupljanjem svetske javnosti u Belemu, domorodačke grupe koriste priliku da istaknu lokalne posledice velikih infrastrukturnih projekata. Proteste je dodatno podstakao avgustovski dekret predsednika Luiza Inácia Lule da Silve kojim su neke velike amazonske reke označene kao prioriteti za teretnu plovidbu i proširenje privatnih luka.
Alessandra Korap, vođa naroda Munduruku, poručuje: "Nećemo to dozvoliti jer je to naš dom, naša reka, naša šuma. Reka je majka ribe."
Trenutni status projekta
Brazilska agencija za životnu sredinu (Ibama) navodi da je proces izdavanja dozvola za Ferrograo u ranoj fazi, sa ocenom ekološke izvodljivosti. Pravni postupak je suspendovan 2021. nakon ustavne tužbe protiv izmene granica nacionalnog parka radi izgradnje pruge. Predmet je ponovo otvoren 2023. godine, a sudsko razmatranje je trenutno privremeno obustavljeno dok sudije dodatno analiziraju slučaj.
Ferrograo predstavlja suštinski sukob između ekonomskih interesa poljoprivredne industrije i zahteva za očuvanjem amazonskog ekosistema i prava domorodačkih zajednica. Kako se pravni i administrativni postupci budu razvijali, protesti i međunarlna pažnja verovatno će ostati intenzivni.
Pomozite nam da budemo bolji.
