Dr Louise Hecker sa Baylor univerziteta istražuje da li psilocin, aktivni metabolit psilocibina, može usporiti ćelijsko starenje. U laboratorijskim ispitivanjima ćelije tretirane psilocinom su pokazale produžen životni vek u zavisnosti od doze, a kod starijih miševa zabeleženi su znaci obnove dlake. Nalazi upućuju na uticaj na telomere, ali naučnici upozoravaju da rezultati iz modela na miševima ne garantuju iste efekte kod ljudi. Potrebna su dodatna istraživanja i kliničke studije pre moguće primene kod ljudi.
Psilocin i starenje: može li psihodelik usporiti proces starenja?
Starenje donosi neizbežne promene — od sede kose i gubitka dlake do ozbiljnijih zdravstvenih problema poput osteoartritisa, katarakte, dijabetesa i demencije. Istraživanja koja vodi dr Louise Hecker sa Baylor univerziteta ispituju da li psilocin, aktivni metabolit psilocibina, može uticati na osnovne ćelijske mehanizme starenja i time usporiti taj proces.
Hipoteza i pristup istraživanju
Ideja potiče od tzv. „Psilocibin telomera hipoteze“ (Psilocybin Telomere Hypothesis) koju je 2020. predložio Christopher B. Germann. Germann je sugerisao da efekti psilocibina na moždane ćelije mogu imati šire sistemske posledice na ćelije u celom organizmu, naročito na one koje gube funkciju s godinama. Heckerin tim je odlučio da ispita ovu hipotezu, fokusirajući se na psilocin kao aktivni metabolit koji deluje unutar ćelija.
Dr Louise Hecker: „Ćelije tretirane psilocinom su pokazale duži životni vek, i to u zavisnosti od doze — što više psilocina, to duži ćelijski životni vek. Tretirane ćelije su pokazivale fenotip sličan mladim ćelijama.“
Rezultati u ćelijskim kulturama i na miševima
U laboratorijskim uslovima, ćelije tretirane psilocinom su živjele duže u odnosu na kontrolne, uz jasan doznosni efekat. Analize su ukazale na uticaj na telomere — zaštitne strukture na krajevima hromozoma koje se skraćuju s godinama i čija dužina korelira sa zdravljem ćelija.
U sledećoj fazi istraživanja, tim je primenio tretman na gerijatrijske ženke miševa (ekvivalent ljudima u kasnim šezdesetim godinama). Naučnici su primetili vidljive promene: u ranoj fazi tretmana deo bele dlake je potamneo, a na mestima sa gubitkom dlake primećeno je ponovno proređivanje i rast dlake.
Oprez i naredni koraci
Hecker ističe da rezultati na kulturama ćelija i na miševima ne znače automatski isti efekat kod ljudi. Studije su sprovedene u strogo kontrolisanim uslovima koristeći regulatorno odobrene supstance za laboratorijsku upotrebu, ali prevođenje ovih nalaza u ljudske terapije zahteva mnogo dodatnih faza ispitivanja, uključujući bezbednosne studije i klinička ispitivanja.
Tim trenutno analizira dodatne podatke, posebno potencijalne efekte na organe i sistemske promene, i radi na pribavljanju sredstava za dalje studije. Cilj nije produžetak života „po svaku cenu“, već pronalaženje geroprotektivnih pristupa koji bi smanjili opterećenje povezanih bolesti starenja.
Šta ovo znači za nas?
Postojeći pristupi usporavanju negativnih aspekata starenja uključuju redovnu fizičku aktivnost, adekvatan san i uravnoteženu ishranu. Ipak, istraživanja poput ovog otvaraju mogućnost da bi farmakološki pristupi u budućnosti mogli dopuniti ili promeniti način na koji pristupamo prevenciji bolesti vezanih za starenje.
Izvori i dalje čitanje:
Pomozite nam da budemo bolji.
