Posle 50 godina: sećanje na Franka ponovo razdvaja Španiju

Pedeset godina nakon smrti Franciska Franka, zajednička prošlost ponovo se našla u središtu oštrog političkog sukoba u Španiji. Vlada premijera Pedra Sáncheza i predsednica regionalne vlade Madrida Isabel Díaz Ayuso sukobljavaju se oko označavanja i javnog priznavanja mesta povezanih s represijom tokom diktature.

Sporni objekat i pravni spor

U centru polemike je Real Casa de Correos u Puerta del Solu — sedište regionalne administracije Madrida. Premijer Sánchez želi da zgradu proglasi „mestom demokratske memorije”, što bi obavezalo regionalne vlasti da postave ploču i informišu javnost o stotinama pritvorenih i mučenih disidenata tokom perioda 1939–1979. Isabel Ayuso je odbila da primeni tu odluku i pokrenula pravni spor, tvrdeći da se istorijski status zgrade ne sme „okaljati” zbog uloge koju je nekada imala.

Zakon o demokratskoj memoriji i državne mere

Vlada je 2022. donela Zakon o demokratskoj memoriji i preduzela korake da ukloni simbole diktature: izmešteni su ostaci Franka iz državnog memorijalnog kompleksa, najavljen je plan od 30 miliona evra za uređenje Doliny palih i predloženo finansiranje ekshumacija žrtava iz masovnih grobnica. Predviđena su i ograničenja rada Fondacije koja štiti ostavštinu Frankove vlasti, kao i inicijative za olakšavanje sticanja španskog državljanstva potomcima izbeglica iz perioda rata i diktature (procena: 1,3–1,5 miliona potencijalnih korisnika).

Politička polarizacija i uspon Voxa

Ove mere pale u vreme kada desničarska partija Vox jača podršku i iznosi revizionističke stavove o Frankovom režimu. Vox trenutno beleži oko 17% podrške u anketama, a prema nekim ispitivanjima više od 30% birača mlađih od 25 godina izrazilo je naklonost toj stranci. Lideri opozicione Narodne partije (PP) kritikuju zakon i najavljuju njegovo ukidanje u slučaju povratka na vlast, ali nisu dali potpune zamene za politike memorije i ekshumacije.

Porodice žrtava i kritike sprovođenja

Udruženja žrtava i sećanja, poput ARMH, pozdravljaju priznanje i napore za pravdu, ali kritikuju sprovođenje prakse: od oko 9.000 tela ekshumiranih između 2020. i 2024. identifikovano je svega 70. Aktivisti ukazuju da mnoge ekshumacije teku bez prisustva srodnika i da nacionalna baza podataka za DNK identifikaciju nije u potpunosti zaživele.

"Država ima obavezu da žrtvama pruži reparacije, ali mnoge strukture i akteri koji su profitirali tokom rata i diktature neće biti pozvani na odgovornost", kaže Emilio Silva iz ARMH.

Šta je na stolu?

Zakon o demokratskoj memoriji poništava presude frankovskih sudova i formalno stavlja žrtve u centar politike sećanja, ali njegova primena dodatno je polarizovala političku scenu. Protivnici tvrde da se sećanje instrumentalizuje za kratkoročni politički dobitak, dok pristalice ističu moralnu i pravnu obavezu suočavanja s prošlošću. Predstojeći izbori i pravni procesi protiv članova vladajuće stranke dodatno će oblikovati debatu.

Ključne činjenice: izmeštanje Frankovih ostataka iz državnog spomenika; najava ulaganja od 30M € u Dolinu palih; oko 9.000 ekshumiranih tela (2020–2024), od kojih je identifikovano 70; procena do 1,5M novih kandidata za sticanje državljanstva po novim pravilima.