Tim istraživača koristi dronove sa petri šoljama da neinvazivno sakuplja vlagu iz izdaha severnoatlantskih pravih kitova. Analize su otkrile vezu između mikroba u izdahu i telesne kondicije kitova, što može postati novi način procene zdravlja populacije od oko 384 jedinke. Metod je strogo regulisan, ne deluje da remeti životinje i dopunjuje postojeće podatke o populaciji. Dalja istraživanja ispituju i mogućnost dobijanja DNK iz uzoraka za mapiranje srodstva.
Dronovi prikupljaju „sluz“ iz izdaha kako bi spasili severnoatlantske prave kitove
Vlaga koja izbija u karakterističnom v‑obliku iz izdaha ugroženih severnoatlantskih pravih kitova — često nazivana sluz, pljuvačka ili respiratorne kapljice — krije važne informacije o njihovom zdravlju. Tim istraživača predvođen Carolyn Miller iz Woods Hole Oceanographic Institution koristi dronove opremljene petri šoljama da neinvazivno sakuplja te uzorke.
Kitovi su ogromni (oko 70 tona i duži od školskog autobusa), pa klasične veterinarske intervencije predstavljaju visok rizik i veliki stres za životinje. Zbog toga je razvoj metoda za daljinski monitoring zdravlja ključan za zaštitu ove kritično ugrožene vrste.
Od 2016. do 2024. godine tim je u zalivu Kejp Kod prikupio više od 100 uzoraka od 85 jedinki. Analize su pokazale povezanost između sastava bakterijskih zajednica u izdahu i telesne kondicije kitova — odnosno da se određeni mikrobi nalaze češće kod mršavijih ili slabije uhranjenih jedinki.
"Otkrili smo da su mikrobi iz izdaha povezani sa stanjem tela kitova, što može postati novi, neinvazivan način da se proceni njihovo zdravstveno stanje", kaže Miller. Ovi nalazi objavljeni su u časopisu ISME (International Society for Microbial Ecology) u saradnji sa Univerzitetom St Andrews, New England Aquarium, SR³ i Whale and Dolphin Conservation.
Metoda je jednostavna u principu: dron pilotira petri šolju kroz mlaz izdaha i skuplja kondenzovane kapljice — slično kao kada u cold prozoru izdahnete i zamaglite staklo, ali sa mnogo više vlage jer kitovi izdahnu snažno i u velikim količinama.
Prikupljanje je neinvazivno i ne deluje da remeti ponašanje kitova, a aktivnosti su strogo regulisane i sprovode se po dozvolama saveznih agencija koje štite morske sisare. Suzanne Pelisson iz Woods Hole-a ističe da se tim trudi da dron i posadu drži što dalje, zadržavajući samo vizuelni kontakt sa letelicom.
Preostala populacija severnoatlantskih pravih kitova procenjuje se na oko 384 jedinke (+/– 9–10), zbog čega su dodatni, pouzdani načini praćenja zdravlja od presudnog značaja. Glavni uzroci smrtnosti su sudari sa brodovima i zapetljavanja u ribarsku opremu, ali i loša telesna kondicija utiče na reproduktivni uspeh, posebno kod ženki koje trebaju velike rezerve masti za migraciju i rađanje.
Tim takođe ispituje mogućnost dobijanja genetskog materijala iz tih uzoraka kako bi se mapirale porodične veze između kitova, što bi omogućilo dodatno praćenje populacije bez invazivnih biopsija. Inicijative poput SnotBot projekta (Ocean Alliance) bile su ranije pionirske u razvoju ovih tehnika.
Ovo otkriće predstavlja vredan dodatak postojećim bazama podataka, katalogima foto‑identifikacija i dugoročnim modelima zdravlja i preživljavanja, i može pomoći u oblikovanju politika usmerenih na smanjenje smrtnosti i poboljšanje reproduktivne uspešnosti vrste.
Zaključak: Korišćenje dronova za prikupljanje izdaha predstavlja obećavajuću, neinvazivnu metodu za monitoring zdravlja kritično ugrožene populacije severnoatlantskih pravih kitova i potencijalno može doprineti efikasnijim merama zaštite.
Pomozite nam da budemo bolji.
