Christy Morrill iz Kalifornije opisao je svoje iskustvo sa autoimunim encefalitisom kao „godinu raspadanja”: nagla konfuzija, gubitak autobiografskog pamćenja i napadi. Dijagnoza je postavljena otkrićem LGI1-antitela, a lečenje je uključivalo visoke doze steroida i antiepileptik. Pet godina kasnije, Morrill je ponovo funkcionalan i posvećen stvaranju novih uspomena, ali i dalje tugom prihvata izgubljena sećanja.
„Godina raspadanja”: kada imuni sistem napadne mozak — priča jednog čoveka
Ponekad imuni sistem, umesto da štiti telo, napadne mozak i potpuno promeni čovekov život. Christy Morrill iz Kalifornije nazvao je svoj period bolesti „godinom raspadanja” — naglim padom pamćenja, konfuzijom i deluzijama kroz koje je prošao pre nego što je postavljena dijagnoza i započeto lečenje.
Morrill je prvi put primetio nešto neobično nakon vožnje biciklom: zaboravio je ceo događaj, a simptomi su se ubrzano pogoršavali. Neurolog je uputio dodatne, specijalizovane pretrage; supruga Karen je primetila suptilne napadaje, a jedan se dogodio i pred lekarom, što je ubrzalo odluku o lumbalnoj punkciji i postavljanju dijagnoze.
Dijagnoza i lečenje
Analize su pokazale prisustvo LGI1-antitela — jednog od tipova koji mogu izazvati autoimuni encefalitis, češći kod muškaraca starijih od 50 godina. Morrill je lečen visokim dozama steroida za suzbijanje upale i antiepileptikom radi kontrole napadaja. Sa ranom i odgovarajućom terapijom mnogi pacijenti beleže značajan oporavak, ali posledice mogu ostati trajne.
Izgubljene uspomene i novi početak
Morrill danas može stvoriti nove sećanja i normalno funkcionisati u svakodnevnom životu, ali i dalje žali zbog izgubljenih „autobiografskih” sećanja — važnih trenutaka iz porodičnog života i putovanja koje mu fotografije ne vraćaju u sećanje. Zadržao je opštu i faktografsku memoriju (npr. podatke iz književnosti), dok su lične uspomene izbledele.
„Sećam se da je 'Ulysses' objavljen u Parizu 1922. u knjižari Sylvie Beach. Zašto pamtim to, što mi sada ništa ne znači, a ne mogu da se setim sina na njegovom venčanju?” — Christy Morrill
Da bi smisao dao iskustvu kroz koje je prolazio, Morrill je zapisivao haiku stihove o svom stanju: o osećaju da je "otkačen", o borbi da ugleda svetlo i o nadanju koje je, polako, počelo da se vraća. Jedan od njegovih haiku završio je rečima: „Mogu da održim nadu.”
Šta ovo znači za druge
Autoimuni encefalitis obuhvata grupu bolesti koje izazivaju upalu mozga zbog „pogrešnih” antitela. Simptomi su raznoliki — od promena raspoloženja, konfuzije i gubitka pamćenja, do napada i psihotičnih epizoda. Brza dijagnoza (uključujući krvne pretrage, lumbalnu punkciju i neurološki pregled) i rano započeto lečenje značajno poboljšavaju prognozu, ali rehabilitacija često zahteva vreme i podršku porodice.
Danas Morrill, pet godina posle prvih simptoma, uživa u novim uspomenama sa porodicom i povratku aktivnostima na otvorenom, iako i dalje žali za izgubljenim trenucima. Njegova priča podseća da gramzljiv, delikatni balans imunog sistema može imati dramatične posledice — ali i da nada i podrška mogu pomoći u oporavku.
Izvor: razgovor sa Christyjem Morrillom i lekarski izveštaji.
Pomozite nam da budemo bolji.
