Interstelarni komet 3I/ATLAS prolazi kroz Sunčev sistem — šta znamo i zašto je važan

Interstelarni komet 3I/ATLAS, treći poznati objekat poreklom izvan našeg Sunčevog sistema, proteklih je nedelja projurio našim susedstvom i izazvao zabrinuto, ali i znatiželjno praćenje naučne zajednice. NASA je nedavno objavila seriju snimaka i podataka prikupljenih od više od 20 svemirskih i zemaljskih instrumenata koji su beležili ovaj prolaz. U nekim slikama u blizini kometa vide se i tragovi planeta, poput Marsa. (Izvor snimaka: NASA / Southwest Research Institute.)

Ključne činjenice:

• Otkriven 1. jula teleskopom ATLAS u Rio Hurtadu, Čile.
• Udaljenost pri snimanjima bila je približno 231–235 miliona milja (≈372–378 miliona km).
• Dostigao je brzinu do oko 153.000 milja na sat (≈246.200 km/h) pri prolazu pored Marsa.
• Najbliži prolaz pored Zemlje očekivan je 19. decembra na udaljenosti od najmanje 168 miliona milja (≈270 miliona km), pa po trenutnim proračunima ne predstavlja opasnost.
• Procenjena veličina: između oko 1.400 stopa (≈427 m) i 3,5 milje (≈5,6 km).

3I/ATLAS je tek treći potvrđeni međuzvezdani gost nakon 1I/'Oumuamua (2017) i 2I/Borisov (2019). Zbog svog porekla i brzine bio je predmet intenzivnih posmatranja: snimali su ga i teleskopi i svemirske letelice kao što su James Webb, Hubble, Lucy i Psyche, kao i misije koje kruže oko i istražuju Mars (Mars Reconnaissance Orbiter, MAVEN, rover Perseverance), evropski ExoMars Trace Gas Orbiter i više solarnih sondi. Dve misije na putu ka Jupiteru — NASA-in Europa Clipper i evropski JUICE — planiraju dodatna posmatranja prilikom njegovog izlaska iz sistema.

Kontroverze i naučni konsenzus

Pojedini naučnici i publicisti, među kojima je harvardski astrofizičar Avi Loeb, otvoreno su spekulisali da bi interstelarni objekat mogao biti tehnološkog, pa čak i namerno neprijateljskog porekla. Loeb je ranije iznosio slične tvrdnje i o 1I/'Oumuamua. Takve hipoteze privlače pažnju, ali većina stručnjaka ostaje skeptična i ukazuje na prirodna objašnjenja za opažene osobine objekata — poput izduženog oblika, visoke reflektivnosti ili prividne promene brzine — koja se mogu objasniti procesima poput termičkog preuređivanja površine ili izbacivanja gasova (outgassing) pri približavanju Suncu.

Nicola Fox, zamenica administratora NASA-ine Direkcije za naučna istraživanja: "Brzo smo mogli da potvrdimo — ponaša se kao komet. Nismo registrovali nikakve tehnosignature koje bi ukazivale na veštačko poreklo."

Chris Lintott, astrofizičar sa Univerziteta Oksford: "Spekulacije o veštačkom poreklu nisu potkrepljene dokazima; prirodni scenariji su jednostavnija i verovatnija objašnjenja."

Bez obzira na debatu, 3I/ATLAS je prošao perihel (najbliža tačka Suncu) 30. oktobra na oko 130 miliona milja (~209 miliona km) udaljenosti. U narednim mesecima nastaviće put ka spoljnim delovima Sunčevog sistema i vraća se nazad u duboki svemir odakle je potekao pre milijardi godina. Amaterski posmatrači sa većim teleskopima moći će ga pratiti u predzornjem jutarnjem nebu u periodima kada je dovoljno blizu i svetao; međutim, većina posmatračkih praksi zahteva opremu i planiranje zbog relativno velike udaljenosti i slabog sjaja.

Ako želite više informacija ili tehničke detalje, pratioci astronomske zajednice i saopštenja naučnih agencija objaviće dodatne podatke kako se proračuni putanje budu ažurirali.