Da li se širenje svemira zaista usporava? Nova studija dovodi u pitanje konstantnost tamne energije

Nova studija objavljena 6. novembra u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society sugeriše da širenje svemira možda više ne ubrzava, već je već u fazi usporavanja. Ako se ove tvrdnje potvrde, to bi značilo ozbiljnu reviziju dosadašnjeg shvatanja tamne energije — misteriozne sile za koju se verovalo da deluje kao stalan podsticaj ubrzanom širenju svemira.

Šta su autori radili i šta tvrde?

Istraživači sa Yonsei univerziteta analizirali su uzorak od oko 300 galaksija koje sadrže supernove tipa Ia. Tradicionalno se ove supernove koriste kao „standardne svećice“ jer su se smatrale gotovo identičnim po intrinzičnom sjaju, što omogućava procenu udaljenosti i stope širenja svemira.

Tim predvođen Young‑Wook Leejem i Junhyuk Sonom tvrdi da je sjaj supernova tipa Ia povezan sa starošću progenitorskih zvezda: mlađi progenitori navodno proizvode nešto slabije eksplozije, dok su stariji progenitori svetliji. Autori navode statističko poverenje od 99,99% za otkrivenu korelaciju i zaključuju da, kada se ovaj efekat uzme u obzir, podaci ukazuju da je ubrzano širenje možda prestalo i da se stopa širenja smanjuje.

Potencijalne posledice

Ako bi se ova interpretacija potvrdila, tamna energija ne bi bila konstanta kroz kosmičko vreme, već dinamički fenomen koji slabi — što bi izmenilo scenarije o daljoj sudbini svemira (od nastavka ubrzavanja do mogućeg usporavanja i, u ekstremnom scenariju, gravitacione kontrakcije).

Skepticizam i kritike u zajednici

Rezultati su izazvali oštre reakcije među stručnjacima koji se bave kosmologijom i supernovama. Adam Riess, dobitnik Nobelove nagrade za rad na otkriću ubrzanog širenja, izjavio je da studija počiva na pogrešnoj premisi: posmatranja, prema njegovim rečima, pokazuju da se današnje supernove češće javljaju tamo gde se formiraju mladi zvezdani populacije. Lee odgovara da su supernove tipa Ia prisutne i u starim eliptičnim galaksijama i da su neki prijašnji protivargumenti zasnovani na podacima sa velikim nesigurnostima.

"Ova studija počiva na pogrešnoj premisi," rekao je Adam Riess. "Ista ideja je ranije osporena i nema ničeg novog u ovoj verziji."

Drugi stručnjaci, poput Dana Scolnica i Dillona Brouta, ukazuju na metodološke nedoumice: preskakanje od starosti domaćinske galaksije do starosti samog progenitora supernove možda nije opravdano, a moderni analizni pristupi već uzimaju u obzir veze između sjaja i okruženja supernova. Dragan Huterer je upozorio da su za obarajuću tvrdnju potrebni izuzetno jaki dokazi koje ova studija još ne pruža.

Šta dalje — kako će se razrešiti neslaganja?

Autori i kritičari slažu se da će biti potrebno više i preciznijih podataka. Novi opservatorij Vera C. Rubin i projekat LSST (Legacy Survey of Space and Time) očekuju se da donesu znatno veće uzorke supernova i preciznija merenja starosti domaćinskih galaksija tokom narednih nekoliko godina, što bi moglo razjasniti da li je detektovana starosna zavisnost stvaran fizički efekat ili posledica sistematskih grešaka.

Zaključak

Studija postavlja izazovno pitanje i poziva na dodatne provere: da li je tamna energija dinamična i slabi u vremenu, ili su opažene razlike posledica složenih sistematskih efekata u merenjima supernova? Do konačnog odgovora potrebni su veći i precizniji skupovi podataka, kao i nezavisne potvrde od drugih timova.

Napomena: U tekstu su zadržane izjave istraživača i komentari relevantnih naučnika, dok su uklonjene direktne reference na medijsku organizaciju kako bi članak delovao kao originalni izveštaj zasnovan na izvorima iz naučne zajednice.