Mali spoj L10 obnavlja pamćenje kod pacova i smanjuje oštećenja u modelu Alchajmera

Brazilски tim biokemičara razvio je mali hemijski spoj, označen kao L10, koji u životinjskom modelu Alchajmerove bolesti vraća nivo bakra u hipokampusu, smanjuje neuroinflamaciju i oksidativni stres te poboljšava prostornu memoriju pacova. Rezultati su objavljeni u časopisu ACS Chemical Neuroscience, a istraživači planiraju dalje testove koji bi mogli dovesti do kliničkih ispitivanja na ljudima.

Kako spoj deluje

L10 je jedan od devet testiranih jedinjenja koja su ciljano projektovana da uklone višak bakra iz beta‑amiloidnih naslaga u mozgu. Nakupljanje bakra u nekim slučajevima može pojačati agregaciju beta‑amiloida i dovesti do povećanog oksidativnog stresa, pa regulacija bakarne homeostaze predstavlja potencijalni terapijski pristup.

Metodologija i rezultati

Autori su najpre sproveli in silico selekciju među devet spojeva (osam imina i jednim kinolinskim spojem). Tri kandidata — L09, L10 (imine) i L11 (kinolin) — izdvojena su kao najperspektivnija na osnovu očekivane sposobnosti da pređu krvno‑moždanu barijeru i budu primenjeni oralno.

U ćelijskim kulturama L11 je pokazao najveću toksičnost i sklonost da pogorša oksidativni stres, dok su L09 i L10 imali znatno nižu toksičnost i štitili lipide i DNK od oštećenja povezanih sa oksidativnim stresom.

U daljim ispitivanjima na životinjama, u modelu koji oponaša promene slične onima u Alchajmeru (indukovan uvođenjem streptozotocina), spoj L10 se izdvojio: normalizovao je nivo bakra u hipokampusu, značajno smanjio markere neuroinflamacije i oksidativnog stresa, i poboljšao rezultate pacova u zadacima koji mere prostornu memoriju. L09 i L11 su imali slabije efekte u svim merilima.

„Pre oko deceniju, međunarodne studije su ukazale na ulogu bakarnih jona u agregaciji beta‑amiloidnih naslaga,“ objašnjava biokemičarka Giselle Cerchiaro (UFABC). „Regulacija bakarne homeostaze postala je jedan od pravaca u razvoju terapija za Alchajmerovu bolest.“

Šta ovo znači i ograničenja

Rezultati su ohrabrujući, ali se radi o ranim fazama istraživanja: nalazi su iz modela na pacovima i ćelijskih testova. L10 je pokazao potencijal da delimično poništi neke biološke posledice koje se dovode u vezu sa beta‑amiloidima, ali potreban je niz dodatnih studija bezbednosti, farmakokinetike i efikasnosti pre nego što se pređe na ispitivanja na ljudima.

Istraživači ističu da Alchajmerova bolest ima višestruke uzroke i da bi jedan lek verovatno bio efikasan samo kod podskupa pacijenata kod kojih je poremećaj bakra relevantan faktor. Ako se potvrdi, L10 može postati pristupačnija opcija u odnosu na postojeće terapije.

Zaključak: L10 predstavlja obećavajući kandidat u ranom istraživačkom stadijumu koji deluje tako što reguliše bakar u mozgu i smanjuje upalne i oksidativne procese u modelu bolesti. Potrebna su dalja ispitivanja pre bilo kakvih zaključaka o primeni kod ljudi.