NASA je objavila snimke međuzvezdane komete 3I/ATLAS i navodi da svi podaci ukazuju na prirodno poreklo, a ne na vanzemaljski brod. Kometa je prvi put uočena 1. jula, a deo podataka je objavljen nakon 43-dnevnog gašenja rada vlade. Neki naučnici i dalje ukazuju na neobičnosti, ali zvanična analiza trenutno podržava prirodnu kometarnu objašnjenje.
NASA objavila snimke međuzvezdane komete 3I/ATLAS — nema dokaza da je vanzemaljski brod
NASA je objavila snimke međuzvezdane komete 3I/ATLAS u prolazu pored Marsa, a na osnovu dostupnih podataka zvaničnici smatraju da nema znakova da je u pitanju vanzemaljska tehnologija.
Međunarodna mreža svemirskih agencija, teleskopa i instrumenata usmerila je posmatranja na ovu kometu, koja je privukla pažnju naučnika i javnosti zbog neobičnih detalja u ponašanju. 3I/ATLAS je prvi put uočen 1. jula pomoću teleskopa ATLAS u Čileu, a podaci su naknadno potvrđeni i u arhivima koji sežu do 14. juna.
Podaci prikupljeni između sredine septembra i oktobra nisu bili odmah objavljeni zbog 43-dnevnog gašenja rada američke vlade, ali su nakon toga analizirani i objavljeni od strane istraživača.
Šta su snimili letelice i roveri
Najbliži pogled na 3I/ATLAS do sada zabeležen je prilikom prolaza pored Marsa, sa udaljenosti od oko 19 miliona milja (~31 miliona km). Mars Reconnaissance Orbiter, misija MAVEN (Mars Atmosphere and Volatile EvolutioN) i rover Perseverance zabeležili su snimke i podatke koji su pomogli u proceni oblika i repa komete.
Osim toga, heliofizičke misije NASA i Evropske svemirske agencije pratile su kometu dok je prolazila iza Sunca (15–26. oktobra), a instrument Polarimeter to Unify the Corona and Heliosphere (PUNCH) prikupio je podatke o njenom repu između 20. septembra i 3. oktobra.
Sumnje i reakcije naučne zajednice
“Ovaj objekat je kometa. Izgleda i ponaša se kao kometa i svi dokazi ukazuju na to. Ali ona je došla izvan Sunčevog sistema, što je čini fascinantnom, uzbudljivom i naučno veoma važnom,”
rekla je Amit Kshatriya, zamenica administratora NASA, na konferenciji za medije, dodajući da su trenutni podaci konzistentni s prirodnim poreklom objekta.
S druge strane, pojedini naučnici kao što je Avi Loeb s Harvarda ukazivali su na neobične prizore — na primer, mlazove materije ili razlike u izgledu u odnosu na prva dva međuzvezdana objekta (1I/'Oumuamua iz 2018. i 2I/Borisov iz 2019.). Loeb je predložio da se proveri mogućnost pratećih fragmenata ili delova koji su se odlomili od komete i eventualno uputili prema Marsu ili Zemlji.
Kshatriya i drugi istraživači su, međutim, naveli da dostupni podaci bolje objašnjavaju pojave standardnim kometarnim procesima (sublimacijom, emisijom gasova i prašine) nego tehnologijom ili veštačkim strukturama.
Najbliži prilaz 3I/ATLAS Zemlji očekuje se 19. decembra, sa udaljenošću od oko 170 miliona milja (~274 miliona km), što je otprilike dvostruka udaljenost između Zemlje i Sunca.
Dok naučni dijalog i dalje traje, kometa predstavlja retku priliku za proučavanje materije izvan našeg Sunčevog sistema, a dalja posmatranja bi mogla rasvetliti poreklo i prirodu ovog međuzvezdanog putnika.
Pomozite nam da budemo bolji.
