Stejt department SAD najavio je da će u godišnjem izveštaju ubuduće pratiti države koje podržavaju promenu pola kod dece i programe DEI. Nalozi za izveštavanje potekli su od državnog sekretara Marka Rubia, a administracija ističe povratak na koncept "prirodnih prava". Kritičari, uključujući Amnesty International, upozoravaju da je reč o selektivnom i opasnom pristupu ljudskim pravima.
SAD preuređuju godišnji izveštaj o ljudskim pravima: fokus na promenu pola kod dece i DEI programe
Sjedinjene Države su najavile značajnu izmenu sadržaja svog godišnjeg izveštaja o ljudskim pravima: Stejt department će ubuduće tražiti od ambasada da izveštavaju o državama koje podržavaju promenu pola kod maloletne dece i o programima raznolikosti, jednakosti i uključenosti (DEI).
Šta se menja
U diplomatskom dopisu upućenom ambasadama širom sveta, državni sekretar Marko Rubio naložio je da novi, kraći izveštaj obuhvati teme koje administracija smatra ključnim. Među stavkama koje će se pratiti su:
- zemlje koje dopuštaju "hemijsko ili hirurško sakaćenje dece u pokušajima promene pola";
- prakse afirmativne akcije i druge mere "preferencijalne zaštite" na osnovu rase, pola ili kaste;
- ozbiljna kršenja slobode govora.
"U poslednjim godinama, nove destruktivne ideologije su omogućile utočište za kršenja ljudskih prava," rekao je glasnogovornik Stejt departmenta Tomi Pigot. "Administracija neće dozvoliti da takva kršenja, uključujući sakaćenje dece i rasno diskriminatorne prakse u zapošljavanju, ostanu nekontrolisana."
Politike i primeri
U okviru promena, Stejt department je uveo i druge mere koje reflektuju novu liniju administracije: pasoši bi trebalo da odražavaju pol upisan na rodnom listu, ukinut je raniji izbor oznake "X" za pol, a specijalna diplomatska funkcija za prava LGBT osoba ukinuta je.
Administracija takođe kritikuje DEI programe i pretnjama kompanijama koje ih sprovode, ocenjujući da takve politike neće biti podržane jer prema njihovom stavu favorizuju određene grupe na štetu drugih.
Reakcije i konteks
Organizacije za ljudska prava, među kojima je i Amnesty International, ocenile su promenu kao alarmantnu. Amanda Klasing iz Amnesty International USA izjavila je da potez šalje poruku selektivnog pristupa pravima i podriva osnovne principe međunarodnog sistema ljudskih prava.
Promena stiže u političkom kontekstu u kojem administracija naglašava koncept "prirodnih prava" iz Deklaracije nezavisnosti: po toj logici, prava su neotuđiva i potiču od Stvoritelja, a ne od vlada, kako je izjavio jedan visoki zvaničnik pod uslovom anonimnosti.
Dodatne kontroverze
U diplomatskom dopisu je takođe zatraženo praćenje kršenja slobode govora, tema koja je već izazivala kontroverze: potpredsednik JD Vance kritikovao je mere protiv ekstremno desnice u Nemačkoj, a administracija je ukidala vize pojedincima zbog njihovih javnih istupa. Pored toga, u javnim istupima, predsednik je umanjio zabrinutost zbog ubistva saudijskog novinara Džamala Hašogija, dok je nastavio diplomatske i investicione kontakte sa Saudijskom Arabijom.
Ove izmene nagoveštavaju pomeranje prioriteta američke spoljne politike i biće predmet intenzivne debate međunarodnih i domaćih aktera za ljudska prava.
Pomozite nam da budemo bolji.
