COP30 i biogoriva: plan za četvorostruko širenje koji preti hrani, šumama i klimi

Na samitu COP30 u Belému vodi se kampanja za brzo proširenje biogoriva — inicijativu predvode Brazil, Italija, Japan i Indija. Cilj, zasnovan na preporukama Međunarodne agencije za energiju (IEA), predviđa četvorostruko povećanje upotrebe „održivih goriva“ u odnosu na 2024. godinu, tako da do 2035. takva goriva pokrivaju 10% drumske, 15% avionske i 35% brodske potražnje.

Kako nastaju biogoriva

Proces je jednostavniji za objasniti nego što je njegov uticaj: biljni materijal se ubere, iscedi ili usitni, šećeri se u bioreaktorima pretvaraju u etanol uz pomoć kvasaca i bakterija, a zatim se tečnost destiliše i meša s naftnim derivatima. Većina današnjih biogoriva proizvodi se iz useva hrane—šećerna trska, kukuruz, pšenica za etanol i sojina, uljana repica i palma za biodizel—iako postoje i pokušaji sa otpadom, jestivim uljima i algama.

Ključni rizici

Eksperti upozoravaju na višestruke posledice brzog širenja: krčenje šuma i pretvaranje travnjaka u obrađeno zemljište radi dobijanja površina za useve za biogoriva, što često oslobađa više ugljenika nego što sama upotreba biogoriva može da uštedi. Jedna analiza udruženja za čist prevoz navodi da, računajući indirektne promene u korišćenju zemljišta, biogoriva globalno mogu uzrokovati 16% više emisija CO2 nego fosilna goriva koja zamenjuju.

Proizvodnja biogorivnih useva već zauzima preko 40 miliona hektara obradivog zemljišta — površinu približnu Paragvaju — a do 2030. neke procene ukazuju da bi za te potrebe moglo biti neophodno zemljište veličine čak cele Francuske.

Uticaj na hranu i cene

Premještanje kukuruza, soje i drugih useva iz hrane u rezervoare stvara konkurenciju za zemljište, vodu i đubriva, što direktno utiče na cene hrane. Analiza američkog programa Renewable Fuel Standard iz 2022. pokazala je značajan rast cena kukuruza (oko 30%) i drugih žitarica (oko 20%), uz porast upotrebe đubriva i pogoršanje kvaliteta voda.

Naučna nesigurnost u merenju emisija

Merenje ugljeničnog otiska biogoriva zavisi od toga da li se uračunaju sve direktne i indirektne emisije — od proizvodnje semena i đubriva, preko obrade i transporta, do promena u korišćenju zemljišta. Mnogi nacionalni programi i računovodstvene metode su, prema naučnicima, nepotpuni ili preterno optimistični. „Metode računovodstva često razblažuju stvarne efekte“, upozorava Jason Hill (Univerzitet Minesota).

Širi ekološki i društveni efekti

Pored ugljeničnog balansa, intenzivna proizvodnja useva za biogoriva dovodi do zagađenja voda od đubriva i pesticida, erozije zemljišta i zagađenja vazduha. Nutritivni efekti — smanjena raznovrsnost useva i skuplja hrana — posebno pogađaju najranjivije grupe stanovništva.

„Dok zemlje treba da smanjuju zavisnost od fosilnih goriva, moraju izbeći neželjene posledice poput dodatnog krčenja šuma“, upozorava Janet Ranganathan iz World Resources Institute.

Šta predlažu kritičari

Kritičari zahtevaju strože „guardrails“ — pravila i ograničenja koja bi sprečavala masovno pretvaranje prirodnih ekosistema u monokulture za biogoriva, potpunije računovodstvo emisija i veću pažnju na alternativne niskoemisione tehnologije (e‑goriva, biogase, elektrifikacija transporta i vodonik) gde su primenljivi.

Zaključak

Predloženo četvorostruko širenje „održivih goriva“ do 2035. nosi realne rizike za šume, klimu i bezbednost hrane ako se ne uvedu stroge mere zaštite zemljišta i potpuna računovodstva emisija. Rasprava na COP30 pokazuje da je potrebna uravnotežena politika koja spaja smanjenje emisija sa zaštitom biodiverziteta i hrane za ljude.

Objavljeno: 21. novembra 2025.