Uragan Melissa: nalet vetra od 252 mph (≈406 km/h) skoro srušio svetski rekord

Novi podaci pokazuju da je uragan Melissa proizveo nalet vetra brzine 252 milje na sat (≈406 km/h) — što je samo 1 mph manje od najbržeg ikada zabeleženog naleta vetra na Zemlji, prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji. To je takođe 4 mph brže od dosadašnjeg najjačeg naleta zabeleženog u tropskoj oluji na moru.

Raniji rekorder za nalet na moru bio je tajfun Megi (2010) koji je pogodio Tihi okean, gde toplije vode često omogućavaju intenzivnije tropske ciklone. Merenje iz Melisse potvrđeno je proverom podataka od strane naučnika iz Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja (NCAR) i Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA).

Razlika između naleta i trajnog vetra

Važna je razlika između kratkotrajnih naleta vetra i trajnih (sustained) vetrova koji se koriste za rangiranje oluja po Saffir–Simpsonovoj skali. Ta skala se zasniva na najjačem vetru koji traje jednu minutu; naleti, koji su prolazni udari, mogu dostići znatno veće brzine nego trajni vetrovi.

Melissa je dostigla trajne brzine vetra od 185 mph (≈298 km/h), što je samo 5 mph manje od rekorda za Atlantik. Njenu izuzetnu snagu podržalo je sporije kretanje iznad toplih morskih voda, što je omogućilo produbljivanje intenziteta oluje.

Kako su prikupljena merenja

Podaci o vetru i drugim atmosferilijama prikupljeni su pomoću dropsonda (tipa NRD41) ispuštenih iz aviona Hurricane Hunter. Dropsonde beleže vertikalne profile atmosfere od vrha oluje do površine mora, što omogućava precizna merenja brzine vetra na različitim visinama.

„Imam potpuni uvid u sve mračne detalje kako se ova merenja vrše. Mogu da pogledam podatke i vidim ima li nečeg sumnjivog,“ kaže Holger Vömel, atmosferski naučnik iz NCAR-a. „U slučaju Melisse, sve je funkcionisalo onako kako treba.“

Navedeno merenje nije oborilo apsolutni svetski rekord od 253 mph (≈408 km/h) iz 1996. godine na ostrvu Barrow u Australiji — ali naučnici ističu da ta dva merenja nisu potpuno uporediva. Rekord iz 1996. zabeležen je na visini od oko 10 metara iznad tla, dok je merenje iz Melisse izvedeno znatno više iznad površine mora, gde topografija ne utiče na ubrzanje vetra kao na kopnu.

Pored naleta vetra, Melissa je bila skoro rekorder i po drugim merama: dostigla je minimalni centralni pritisak od 892 milibara, čime je podelila treće mesto među najjačim uraganima u Atlantiku. Njene trajne brzine vetra svrstale su je u zajedničko drugo mesto po snazi u tom basenu.

Uragan je takođe srušio lokalne rekorde razaranja: bio je najsnažnija oluja koja je zabeležena pri udaru na Jamajku i izazvao je druge najveće zabeležene padavine u toj zemlji od 2000. godine.

Posledica i poruka: Iako merenja i rekordi imaju naučnu važnost, najvažnije je da se ozbiljno pristupi opasnosti koju ovakve oluje predstavljaju za ljude i infrastrukturu. Lokalni stanovnici i nadležne službe moraju pratiti upozorenja i reagovati na tempo i snagu oluje.

Napomena urednika (11/21/25): Paragraf o upoređivanju visina merenja iz 1996. i Melisse je izmenjen nakon objave radi tačnosti.