Na samitu G20 u Johanesburgu lideri su upozorili da geopolitičke podele i rivalstva potkopavaju ulogu foruma u rešavanju globalnih kriza. Samit je bio obeležen američkim bojkotom; Kina i Rusija slale su niže zvaničnike. Učesnici su usvojili deklaraciju o klimi, energiji, dugu i kritičnim mineralima, uz poziv na „pravedan“ mir u nekoliko kriznih regiona. Evropski lideri rade na prilagođavanju američkog plana za Ukrajinu kako bi obezbedili širi konsenzus.
G20 na prekretnici: lideri upozoravaju da geopolitičke podele urušavaju multilateralizam
Lideri okupljeni na prvom samitu G20 u Africi upozorili su da geopolitičke podele i pojačana globalna rivalstva ozbiljno ugrožavaju sposobnost te grupe da zajednički rešava ekonomske i bezbednosne krize. Samit u Johanesburgu obeležio je bojkot Sjedinjenih Država, a najveće sile su bile predstavljene nižim zvaničnicima i premijerima umesto predsednika.
Francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je da „borimo se da zajedno rešimo velike krize“ i da „G20 možda dolazi do kraja jednog ciklusa“, dok je britanski premijer Kir Starmer istakao da je pred svetom „teška staza“ i apelovao na ponovni konstruktivan angažman. Kineski premijer Li Čijang upozorio je na rastući unilateralizam i protekcionizam, pozivajući na obnovu globalne solidarnosti.
Šta je postignuto
Učesnici su usvojili deklaraciju koja pokriva pitanja klime, energije, održivosti duga i sporazum o kritičnim mineralima. U dokument je uvršten i zajednički poziv na „pravedan“ mir u Ukrajini, Demokratskoj Republici Kongo, Sudanu i na okupiranoj palestinskoj teritoriji. Ipak, neke formulacije izazvale su zamerke — argentinski ministar spoljnih poslova Pablo Kirno izraziо je neslaganje sa načinom na koji je u tekstu tretirano pitanje izraelsko-palestinskog sukoba.
Geopolitički talas i američki plan za Ukrajinu
Samit je dodatno polarizovan jer je američki predsednik Donald Tramp predstavio unilateralni 28-tačkani plan za rešenje u Ukrajini koji podrazumeva teritorijalne ustupke i smanjenje ukrajinskih oružanih kapaciteta. Evropski lideri — među njima Makron, Starmer i nemački kancelar Fridrih Merc — odmah su održali sastanak kako bi razmotrili kako da predlozi budu prilagođeni tako da dobiju širu podršku evropskih partnera i NATO saveznika.
Zastupanja i diplomatske tenzije
Kina je bila predstavljena premijerom Li Čijangom umesto predsednika Si Đinpinga, a Rusija je poslala visokog kremaljskog zvaničnika Maksima Oreškina, jer je predsednik Vladimir Putin pod međunarodnom poternicom. Domaćin samita, predsednik Južne Afrike Siril Ramafosa, branio je značaj foruma kao prostora za multilateralnu saradnju, ali je naglasio i da izostanak visokih zvaničnika utiče na političku težinu događaja.
Predaja domaćinstva i dalje posledice
Sjedinjene Države su najavile da će preuzeti organizaciju narednog samita G20, koji je planiran za 2026. i koji je predviđeno da se održi u SAD. Vašington je objavio da će na ceremoniju primopredaje poslati šefa misije iz ambasade u Južnoj Africi, što je izazvalo nezadovoljstvo domaćina; južnoafrički ministar spoljnih poslova zatražio je prisustvo zvaničnika „odgovarajućeg ranga“.
Zaključak: Samit u Johanesburgu je potvrdio da G20 i dalje ima potencijal za koordinaciju oko ekonomskih i klimatskih pitanja, ali je jasno da bez političkog konsenzusa i potpune participacije vodećih država forum gubi snagu. Ključno pitanje ostaje da li članice mogu da prevaziđu geopolitičke razlike i povrate kredibilitet multilateralnih procesa.
Pomozite nam da budemo bolji.
