Radionica stručnjaka ukazuje da zagrevanje okeana i topljenje morskog leda smanjuju populacije krila, što narušava ishranu kitova i prisiljava ajkule da menjaju staništa. To ugrožava migratorne lance ishrane i celokupni morski ekosistem. Preporučene mere uključuju dodatna istraživanja, informisanje javnosti i fleksibilne zaštitne strategije poput prilagođavanja brodskih koridora i ciljanih ograničenja ribolova.
Alarmantni trend: kitovi i ajkule ostaju bez hrane — migracije poremećene zbog zagrevanja okeana
Novi izveštaj sa radionice stručnjaka ukazuje da rastuće temperature okeana i topljenje morskog leda menjanju migracione obrasce ključnih morskih vrsta, zbog čega mnogi jedinki ne nalaze dovoljno hrane za preživljavanje i razmnožavanje.
Šta se događa
Kitovi koji se hrane krilom (baleen kitovi) zavise od bogatih polarnih područja da bi tokom nekoliko meseci nakupili masti neophodne za dugu migraciju i odgoj mladunčadi. Kril se hrani algama koje rastu ispod morskog leda, pa topljenje leda dovodi do manjeg broja krila i prekinutih lanaca ishrane: manje leda → manje algi → manje krila → manje hrane za kitove.
Ajkule takođe napuštaju dugoročna staništa i kreću se u neobične oblasti u potrazi za hranom, što dodatno remeti lokalne ekosisteme i povećava susrete sa ljudima.
"Jednostavno nema dovoljno hrane oko," primetio je Ari Friedlaender, ekolog i profesor na Univerzitetu Kalifornije.
Zašto je to važno
Kitovi i ajkule igraju ključnu ulogu u održavanju zdravlja okeana. Migratorni kitovi obogaćuju otvoreno more nutrijentima kroz izmet koji podstiče plankton i osnovne proizvodne lance, a tokom života vezuju značajne količine ugljenika. Ajkule, kao vrhunski predatori, održavaju ravnotežu broja gastropoda i riba koje mogu da oštete koralne grebene i travne livade.
Kada velike životinje uginu i njihova tela potonu, deo ugljenika se trajno uklanja iz atmosfere jer postaje hrana za bentosne organizme i deo dubokomorskih ugljeničnih rezervoara.
Preporuke i mere
Autori izveštaja naglašavaju nekoliko ključnih koraka:
- Pojačana naučna istraživanja kako bi se bolje razumeli pomeranja staništa i hranidbeni lanci;
- Informisanje i uključivanje javnosti i ribarske zajednice radi podrške merama zaštite;
- Fleksibilniji pristup zaštiti mora — statična zaštićena područja sa fiksnim granicama često nisu dovoljna za migratorne vrste;
- Prilagođavanje trgovačkih brodskih koridora, sezonska ili ciljano usmerena ograničenja ribolova u ključnim zonama hranjenja i uspostavljanje privremenih zona za zaštitu tokom migracija.
Uz brze i koordinisane mere upravljanja, moguće je ublažiti posledice i pomoći tim vrstama da nastave da podržavaju morske ekosisteme i ublažavaju klimatske promene.
Zaključak: Klimatske promene već jasno menjaju prehrambene lance u moru. Što pre preduzmemo ciljane, fleksibilne mere zaštite i povećamo naučno znanje, veće su šanse da sačuvamo kitove, ajkule i zdravlje okeana.
Pomozite nam da budemo bolji.
