Континенти се одлепљују одоздо — како таласи плашта хране океанске вулкане

Ново истраживање засновано на симулацијама и хемијским анализама објашњава зашто нека острва садрже много континенталног материјала иако су удаљена од континенталних плоча. Према резултатима, споро клизећи "таласи плашта" могу одлепити делове коре од њеног корена и транспортовати их стотинама и хиљадама километара у океански плашт, где обогаћују магму и покрећу дуготрајан вулканизам.

Како функционише процес?

Када континенталне плоче пуцају и раздвајају се, у горњем плашту настају нестабилности — таласи који се шире дуж базе континената на дубинама око 150–200 км. Ови покрети постепено одвајају материјал са корена континената и уносе га у океански плашт. Пренешени континентални фрагменти могу доћи и до више од 1.000 км далеко од свог извора, где затим утичу на хемију магме и подстичу вулканску активност која може трајати десетинама милиона година.

Шта ово објашњава што раније није било јасно?

Раније су се за такво обогаћење океанског плашта предлагали други механизми: рециклажa коре кроз субдукцију или долазак материјала уз помоћ 'плашта пламена' (mantle plumes). Међутим, нека поља показују обогаћење без јасних знакова субдукције или активности плашта пламена, а њихова структурна и старосна разноликост упућивала је на сложенији извор. Модел таласа плашта објашњава и варијабилност и порекло тог материјала.

"Плашт и даље осећа последице распада континената дуго након што се кора раздвоји," каже Sascha Brune, геодинамичар са Универзитета у Потсдаму. "Систем се не гаси — плашт се реорганизује и преноси обогаћени материјал далеко од места где је настао."

Примери и последице

Један убедљив пример је ланац подморских вулкана и планинских вишева у Индијском океану, укључујући Christmas Island, који је некада био у близини североисточне обале Аустралије за време распада суперконтинента Gondwane. Овај регион нема јасне трагове активности плашта пламена, а геохемијски записи показују да је обогаћени вулканизам наступио у року од ~50 милиона година од раздвајања и постепено је слабљен — што је у складу са предвиђањима модела.

Истраживачи такође наводе да споро валовито кретање плашта може покренути појаве попут избацивања магме која може садржати дијаманте, као и да може довести до континенталног уздига — подизања стабилних делова копна за више стотина метара до преко километра, формирајући изражене топографске обрисе.

Резултати су објављени у часопису Nature Geoscience. Водећи аутори истраживања су Thomas Gernon (University of Southampton) и Sascha Brune (University of Potsdam).

Зашто је ово важно: нови модел мења разумевање прилива континенталног материјала у океански плашт, објашњава неочекиван вулканизам далеко од граница плоча и има последице за тумачење геолошке прошлости Земље и развој њене коре.