Novo istraživanje pokazuje da je erupcija vulkana Hunga Tonga–Hunga Haʻapai u januaru 2022. proizvela oblak formaldehida, što ukazuje na aktivnu razgradnju metana u oblaku erupcije. Naučnici pretpostavljaju da su kombinacija slane vodene pare i pepela pod sunčevom svetlošću stvorili hlorne atome koji su pomogli razgradnji dela emitovanog metana. Procena: oko 330.000 tona ispuštenog metana, ~900 tona razgrađeno dnevno. Iako otkriće otvara mogućnosti za uklanjanje metana, stručnjaci upozoravaju na značajne neizvesnosti i potencijalne rizike geoingenjeringa.
Erupcija Hunga Tonga–Hunga Haʻapai Mogla Je Otkriti Novi Način Za Razgradnju Metana
A satellite image of the eruption, which sent a plume of ash, steam and gas nearly 40 miles into the stratosphere. - Japan Meteorology Agency via AP
U januaru 2022. podvodna erupcija vulkana Hunga Tonga–Hunga Haʻapai izbacila je oblak pepela, pare i gasova gotovo 40 milja (≈64 km) iznad Zemljine površine. Eksplozija, procenjena na stotine puta veću od snage atomske bombe bačene na Hirošimu, izazvala je cunami i zvučni udar koji je obišao planetu dva puta.
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Communications otkriva neočekivani efekat te erupcije: u oblaku erupcije sateliti su registrovali veliki oblak formaldehida, koji obično ukazuje na razgradnju metana u atmosferi.
Kako je došlo do razgradnje metana?
Autori studije, među kojima su Maarten van Herpen i Matthew Johnson, pretpostavljaju mehanizam sličan onom ranije opaženom nad Atlantskim okeanom. Kad saharska prašina prelazi okean, meša se sa slanom morskom kapljicom i formira fine čestice na bazi gvožđa. Pod uticajem sunčeve svetlosti te čestice mogu osloboditi atome hlora koji potom reaguju s metanom i pomažu u njegovoj razgradnji.
U slučaju Hunga Tonga–Hunga Haʻapai, erupcija je u stratosferu podigla ogromne količine slane vodene pare zajedno sa pepelom — procenjuje se da je to bila količina izjednačena s oko 58.000 olimpijskih bazena. Istraživači smatraju da je slična hemija pod sunčevim zracima proizvela hlorne atome koji su razložili deo emitovanog metana.
"Vulkan je emitovao metan, a zatim su čestice u oblaku pomogle da se te emisije delimično unište," rekao je Maarten van Herpen.
Tim je pratio oblak formaldehida deset dana; pošto formaldehid traje samo nekoliko sati u atmosferi, trajno pojavljivanje tog oblaka ukazuje da je razgradnja metana trajala kontinuirano više od nedelju dana. Autori procenjuju da je erupcija izbacila oko 330.000 tona metana, od kojih je otprilike 900 tona razgrađivano dnevno tokom posmatranog perioda.
Mogućnosti i upozorenja
Otkriće otvara potencijalnu ideju: da se hemijski proces koji uklanja metan iskoristi ili imituje kako bi se smanjile emisije tog snažnog gasnog staklenika. Predložene primene uključuju upotrebu finih čestica na bazi gvožđa ubrizganih iznad okeana da izazovu sličnu hemiju.
Međutim, naučnici upozoravaju na oprez. Pete Edwards sa Univerziteta u Yorku ističe da su zaključci zasnovani pretežno na posmatranjima formaldehida i da takav pristup ne uklanja sve neizvesnosti u atmosferskoj hemiji. Još važnije, erupcija se dogodila u stratosferi, dok bi planirana upotreba čestica za uklanjanje metana verovatno morala delovati u troposferi, gde posledice na klimu, kvalitet vazduha i ekosisteme mogu biti teško predvidive.
Emily Dowd sa Univerziteta u Lidsu naglašava potrebu za detaljnim testiranjem u atmosferskim modelima pre bilo kakvog razmatranja geoingerjerskih intervencija. Autori studije se slažu: ideja je zanimljiva, ali zahteva dalja istraživanja i procenu bezbednosti i efikasnosti pre praktične primene.
Zaključak: Erupcija Hunga Tonga–Hunga Haʻapai pružila je retku prirodnu laboratoriju za posmatranje hemije koja može razgrađivati metan. Nalaz otvara nova naučna pitanja i mogućnosti, ali i snažno upozorenje da je svaki pokušaj primene takvih procesa u praksi povezan sa velikim rizicima i neizvesnostima.
Pomozite nam da budemo bolji.
