UN-ova konferencija COP30 u Belemu imala je sve preduslove da postane istorijska — Amazonija kao domaćin, snažan Lula i zahtev 80+ zemalja za putokaz smanjenja fosilnih goriva. Konačni tekst je ipak oslabljen: ne pominje „fosilna goriva“ niti postavlja rokove, iako predviđa više sredstava za adaptaciju. Rezultat je izazvao snažne kritike, a fokus se već preusmerava na COP31 u Turskoj.
COP30 u Belemu: velika očekivanja, razočaranje — završni tekst ne pominje fosilna goriva
UN-ova klimatska konferencija COP30 u Belemu počela je s retkom kombinacijom simbola i prilika: sama Amazonija kao domaćin, snažna podrška predsednika Luiza Inácia Lule da Silve i zahtev više od 80 država za jasan putokaz ka smanjenju upotrebe gasa, nafte i uglja. Ipak, konačna rezolucija objavljena u subotu ostavila je mnoge delegacije razočaranim — u tekstu nema izraza „fosilna goriva“, niti su postavljeni vremenski rokovi za njihovo smanjenje, iako je dogovoreno povećanje sredstava za prilagođavanje zemalja u razvoju.
Pozadina i očekivanja
Belem, grad na obodu Amazonske prašume, izabran je sa namerom da svetu približi ekološki i društveni kontekst regije. Lula je na otvaranju jasno poručio da „doba fosilnih goriva se bliži kraju“, što je podiglo očekivanja da će COP30 doneti odlučnije korake ka transformaciji globalnog energetskog sistema.
Šta se dogodilo u pregovorima
Pregovori su protekli uz turbulentne trenutke: delom su bili poremećeni kada je požar u kongresnom centru naneo evakuacije i dodatno otežao rad delegacija. Prvi nacrt rezolucije naišao je na oštru kritiku – Evropska unija, nekoliko latinoameričkih država i zemlje Pacifika otvoreno su odbacile tekst koji nije eksplicitno imenovao fosilna goriva niti predviđao rokove za njihovo smanjenje.
„Klimatska odluka koja ne može da izgovori ‘fosilna goriva’ nije neutralnost, to je saučesništvo,“ rekao je panamski pregovarač Juan Carlos Monterrey Gomez.
Nakon noćnih razgovora, konačni tekst koji je u subotu usvojen zadržao je kompromisne formulacije i izostavio direktan poziv na ukidanje fosilnih goriva. Kao razloge za takav ishod mnogi su naveli uticaj velikih proizvođača nafte i energetsku osetljivost zemalja koje se bore sa siromaštvom i potrebom za ekonomskim razvojem.
Reakcije i šta sledi
Osude su stigle iz različitih regiona: male pacifičke države i neke latinoameričke zemlje ocenile su da proces nije odgovorio na naučne dokaze i hitnost krize. Iako je u tekstu predviđeno povećanje sredstava za adaptaciju, mnogi aktivisti i delegati smatraju da to nije dovoljno bez jasnog plana za redukciju emisija.
Predsednik COP30, André Corrêa do Lago, najavio je da će se razgovori o fosilnim gorivima nastaviti i da će Brazil raditi sa Kolumbijom na mogućem putokazu koji bi delio sa drugim zemljama. Pažnja se već okreće ka COP31, koji će sledeće godine biti održan u Turskoj.
Značaj za Srbiju i region
Iako je odluka globalnog karaktera, ishod COP30 ima implikacije i za zemlje poput Srbije: sporiji prelaz sa fosilnih goriva i odsustvo jasnih rokova utiče na globalna tržišta energije, finansiranje energetske tranzicije i mogućnosti međunarodne saradnje u području prilagođavanja klimatskim promenama. Javne i privredne politike u regionu prate ove tokove kako bi prilagodile strategije energetske bezbednosti i klimatskih ciljeva.
Zaključak: COP30 je pokazao političke i geopolitičke granice multilateralnih pregovora: prisutna je namera za napredak i konkretni predlozi, ali su realpolitički interesi i osetljivost na energetske potrebe zemalja dovele do kompromisa koji mnogi smatraju nedovoljnim za hitnu klimatsku akciju.
Pomozite nam da budemo bolji.
