Međunarodna svemirska stanica (ISS) zajednički je projekat više zemalja; u upotrebi je od 2000. i kruži Zemljom oko 16 puta dnevno. Standardni broj članova posade je oko sedam, ali tokom direktnih primopredaja taj broj može privremeno rasti — istorijski maksimum je bio 13. ISS ima šest spavaonica, dve toalete, teretanu i 360° kupolu, a uprkos uspešnim misijama beleže se i ozbiljni incidenti koji podsećaju na rizike boravka u svemiru.
Koliko ljudi boravi na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) — uobičajeni broj i rekordi
Međunarodna svemirska stanica (ISS) rezultat je dugoročne međunarodne saradnje: zajednički projekat SAD, Kanade, Japana, Evropske svemirske agencije i Rusije. Izgradnja je započeta 1998. godine, a stanica je trajno naseljena od 2000. ISS kruži oko Zemlje približno 16 puta dnevno i namenjena je za naučna istraživanja i dugoročno stanovanje ljudi u svemiru.
Koliko ljudi obično boravi na ISS‑u?
Uobičajeni broj članova posade na stanici iznosi oko sedam. Taj broj ponekad privremeno raste tokom tzv. direktnih primopredaja ("direct handover"), procedure uvedene 2020. kada se nov dolazak i odlazak posade poklapaju nekoliko dana kako bi se osigurala neprekidna ljudska prisutnost i efikasna primopredaja znanja i dužnosti.
Rekordi i poseban trenuci
Najveći broj ljudi koji je istovremeno boravio na ISS‑u iznosi 13 i zabeležen je tri puta tokom programa Space Shuttle, kada bi šatl sa sedam astronauta pristajao uz stanicu sa šest stalnih članova posade. Najveći broj posada nakon završetka šatl programa uključivao je i situacije kao što je SpaceX Crew‑2, kada je ukupno na stanici bilo 11 osoba.
Životni prostor i svakodnevnica
Unutrašnjost ISS‑a, iako spolja deluje kao niz panela i modula, nudi iznenađujuće mnogo funkcionalnog prostora. Stanica je otprilike jedan metar kraća od američkog fudbalskog terena (NFL). Posadi su na raspolaganju šest spavaćih jedinica, dve toaletske jedinice, kompletna teretana za vežbanje u bestežinskom stanju i 360° opservaciona kupola koja omogućava izuzetne poglede na Zemlju. Tokom primopredaja, kada je broj ljudi veći od broja stalnih kreveta, posada u saradnji sa kontrolom leta organizuje privremene prostore za spavanje u manje prometnim modulima.
Istorija, bezbednost i pravila
Od prve stalne posade — Expedition 1, koja je stigla 31. oktobra 2000. — ISS je bio domaćin stotinama misija za isporuke, montažu i naučne eksperimente. Većina misija je protekla uspešno, ali bilo je i ozbiljnih incidenata koji podsećaju na kompleksnost boravka u svemiru: mali presek na svemirskom brodu Soyuz MS‑22 koji je doveo do curenja rashladne tečnosti, kao i softverski problem ruskog modula Nauka koji je prouzrokovao neočekivano pomeranje orijentacije stanice. Zbog bezbednosti i operativnih razloga postoje i pravila o predmetima koje nije dozvoljeno unositi na ISS — primeri uključuju gazirane napitke i lomljive ili prljave predmete poput nekih vrsta keksa.
Trenutna ekspedicija, Expedition 73, nalazila se u svemiru od 19. aprila 2025. godine, a povratak misije planiran je za decembar 2025. Ovi datumi služe za kontekst; raspored misija i sastav posada može se menjati zbog operativnih potreba i lansiranja.
Zašto je to važno?
Broj ljudi na ISS‑u utiče na opseg naučnih eksperimenata, operativnu bezbednost i logistiku snabdevanja. Direktne primopredaje i međunarodna saradnja omogućavaju kontinuitet istraživanja i prenošenje znanja između generacija astronauta, čime ISS ostaje ključna platforma za proučavanje života i rada ljudi izvan Zemljine atmosfere.
Pomozite nam da budemo bolji.
