Nova studija pokazuje da metformin deluje i direktno u mozgu, posebno u ventromedijalnom hipotalamusu (VMH), gde utiče na protein Rap1 i aktivira SF1 neurone. Kod miševa bez Rap1 efekat metformina je izostao, što ukazuje na specifičan moždani mehanizam delovanja. Potrebne su studije na ljudima da bi se potvrdila klinčka relevantnost i razjasnile terapijske mogućnosti.
Nakon 60 godina otkriće: metformin deluje i u mozgu — utiče na protein Rap1 i aktivira SF1 neurone
Metformin, lek koji se više od šest decenija koristi za lečenje tip 2 dijabetesa, verovatno deluje i direktno u mozgu, pokazuje nova studija. Ovo otkriće menja dosadašnje razumevanje mehanizma njegovog dejstva i otvara mogućnost razvoja ciljnih terapija.
Ključne nalaze
Istraživači sa Baylor College of Medicine otkrili su da metformin dopire do regiona ventromedijalnog hipotalamusa (VMH) i utiče na aktivnost proteina Rap1. U eksperimentalnim modelima na miševima lek je u VMH praktično „isključivao“ aktivnost Rap1, što je doprinosilo poboljšanju metabolizma glukoze.
„Dosad se verovalo da metformin pre svega deluje na jetru ili preko creva. Pokazali smo da mozak takođe igra ključnu ulogu“, kaže Makoto Fukuda, jedan od autora studije.
Kako su došli do zaključka
U radu iz 2025. godine istraživači su pokazali da metformin dopire do VMH i da aktivira specifičnu populaciju neurona — SF1 neurone. Kada su koristili miševe kojima nedostaje protein Rap1, metformin nije imao efekta na stanje koje podseća na dijabetes, iako su drugi antidijabetici delovali. To je snažan dokaz da metformin u ovom modelu deluje kroz Rap1-vezani put u mozgu.
Klinički značaj i ograničenja
Metformin je poznat kao siguran, dugotrajan i pristupačan lek koji smanjuje proizvodnju glukoze u jetri i poboljšava iskorišćavanje insulina. Nova otkrića sugerišu da mozak reaguje na znatno niže koncentracije leka nego jetra i creva, što može omogućiti razvoj ciljnih strategija koje pojačavaju mozgenu komponentu dejstva.
Međutim, važno je istaći da su trenutni podaci dobiveni u studijama na miševima. Potrebne su dobro dizajnirane studije na ljudima da bi se potvrdilo da metformin isto deluje i kod ljudi i da bi se procenile eventualne nove terapijske primene.
Širi kontekst
Otkriće se uklapa u ranija istraživanja koja su povezivala metformin sa usporavanjem starenja mozga i produženjem očekivanog životnog veka u nekim modelima. Bolje razumevanje mehanizama moglo bi u budućnosti proširiti upotrebu metformina ili dovesti do novih lekova koji ciljaju iste moždane puteve.
Izvor: studija objavljena u časopisu Science Advances (2025). Citirani istraživač: Makoto Fukuda.
Pomozite nam da budemo bolji.
