Richard Fishacre, dominikanski fratar iz 1240-ih, zaključio je posmatranjem svetlosti i boja da su zvezde i planete sastavljene od istih osnovnih elemenata kao Zemlja, a ne od posebne "pete suštine". Njegov argument se oslanjao na zapažanja boje planeta i Meseca, posebno tokom pomračenja Sunca. Iako je suočen sa kritikama savremenih aristotelista, njegova ideja je vekovima kasnije dobila potvrdu kroz moderne metode poput transmisione spektroskopije (primer: TOI-421 b). Fishacreova priča pokazuje kako pažljivo opažanje svetlosti vodi do saznanja o sastavu kosmosa.
Kako je srednjovekovni oksfordski fratar pomoću svetlosti otkrio od čega su zvezde i planete
Tokom 1240-ih Richard Fishacre, dominikanski fratar i predavač na Oksfordu, upotrebio je posmatranja svetlosti i boja kako bi zaključio da su zvezde i planete sačinjene od istih elemenata kao i Zemlja. Njegov zaključak nije bio u skladu sa tadašnjom naučnom ortodoksijom — učenjem koje je nasledilo Aristotela i govorilo o posebnoj, savršenoj i providnoj "petoј suštini" (kvintesenciji) koja ispunjava nebo.
Fishacre i kvintesencija
Po srednjovekovnoj kosmologiji, nebeska tela bila su sastavljena od pete suštine, različite od četiri zemaljska elementa (vatre, vode, zemlje i vazduha). Ta providna supstanca objašnjavala je postojanje devet koncentričnih nebeskih sfera i navodno nepromenljivu prirodu neba. Fishacre je, međutim, bez teleskopa i uzoraka stena, dovodio u pitanje ovu ideju zasnovanu pre svega na filozofiji, a ne na praktičnim opažanjima.
Argument iz boje i svetlosti
Fishacreova ključna primedba odnosila se na boju. On je zapazio da boje koje vidimo potiču od neprovidnih (opaqnih) i kompozitnih tela — dakle materija sastavljenih od više elemenata. Kada posmatramo Mars, Veneru ili Mesec, njihova svetlost nosi nijansu (Mars je crven, Venera žućkasta, Mesec ima jasno uočljivu boju). Po Fishacreovom rezonovanju, ta činjenica ukazuje na to da su ta nebeska tela kompozitna i da su sastavljena "ex quattuor elementis" — od četiri zemaljska elementa.
Posebno ubedljiv primer bio mu je Mesec. Ako bi Mesec bio napravljen od providne pete suštine, Sunčeva svetlost bi prolazila kroz njega na sličan način kao kroz staklo, pa ne bismo imali уobičajena pomračenja kakva posmatramo. Pošto se to ne događa, zaključio je, Mesec mora imati materijalnu, neprovidnu prirodu nalik Zemljinoj. Ako je to tačno za Mesec — najniže nebesko telo — onda bi isto moglo važiti i za ostale planete i zvezde.
Fishacre je zabeležio: "Ako postavimo ovu poziciju, onda će oni, taj puk aristotelovskih stručnjaka (scioli aristoteli), vikati i kamenovati nas."
Ta rečenica oslikava koliko je njegov stav bio kontroverzan: 1250. godine sv. Bonaventura u Parizu otvoreno je kritikovao ovakve „modernističke“ tvrdnje i исмејавао one koji su osporavali Aristotelovu kosmologiju.
Veza sa modernom astronomijom
Savremena astrofizika je u suštini potvrdila Fishacreovu intuiciju: zvezde i planete sadrže mnogo istih elemenata i molekula koje nalazimo na Zemlji. Primer iz poslednjih godina je egzoplaneta TOI-421 b — teleskop James Webb detektovao je u njenoj atmosferi znake vode i sumpor-dioksida. Metod kojim su došli do tih podataka, transmisiona spektroskopija, zasniva se na analizi suptilnih promena u sjaju i spektralnoj boji svetlosti, što je princip koji Fishacre u svojoj eri nije mogao formalizovati, ali je intuitivno koristio: svetlost nosi informacije o sastavu izvora kroz koji prolazi ili od kojih dolazi.
Gotovo 800 godina nakon svojih opažanja, Fishacre bi verovatno bio zadovoljан da vidi kako se ista osnovna ideja — da svetlost i boja otkrivaju hemijski sastav dalekih tela — danas primenjuje pomoću najsavremenijih instrumenata.
Zaključak
Priča o Richardu Fishacreu je primer rana naučnog razmišljanja koje polazi od pažljivog posmatranja i razumnog zaključivanja. Iako je suočen s kritikama svojih savremenika, njegova zamisao da su nebeska tela sastavljena od poznatih elemenata unapredila je misaoni okvir koji je vekovima kasnije omogućio spektroskopska otkrića modernih teleskopa.
Pomozite nam da budemo bolji.
