Zaoštravanje Kina–Japan: kolike su ekonomske i političke cene za obe strane?

Diplomatski spor između Kine i Japana, pokrenut izjavama japanske premijerke S. Takaichi o mogućoj pretnji u slučaju napada na Tajvan, ubrzo je prerasao u uzajamne ekonomske i političke kontramere koje obe strane mogu skupo da osete.

Šta se dogodilo

7. novembra premijerka Sanae Takaichi izjavila je da bi napad na Tajvan mogao predstavljati egzistencijalnu pretnju za Japan i opravdati odlučan odgovor; Peking je to oštro osudio. Kina je objavila da su takve izjave narušile trgovinsku saradnju i preduzela niz koraka koji delimično ciljaju japanske interese. Pismo Pekinga Generalnoj skupštini UN i objave kineske ambasade u Japanu dodatno su zaoštrile retoriku, uz upozorenja o mogućoj vojnoj reakciji ukoliko Japan interveniše u Tajvanskom moreuzu.

Ekonomske kontramere i kulturni uticaj

Kina je ponovo uvela zabranu ili ograničenja na uvoz japanskih morskih proizvoda, otkazani su ili odloženi koncerti i premijere japanskih filmova, a nekoliko kompanija i umetnika prijavilo je otkazivanje nastupa u Kini. Industrijski giganti sa izloženošću na kineskom tržištu, poput Toyote i Sonija, navodno se spremaju za moguće posledice po proizvodne pogone i lance snabdevanja.

Turizam i neposredni finansijski efekti

Kina je savetovala svoje građane da izbegavaju putovanja u Japan, navodeći bezbednosne razloge, dok Japan to demantuje. Analize tržišta sugerišu da je oko 30% od planiranih 1,44 miliona putovanja iz Kine do kraja godine otkazano, što bi moglo da košta japansku privredu procenjenih 500 miliona do 1,2 milijarde dolara u neposrednom periodu, pretežno kroz gubitak prihoda iz turizma.

Retke zemlje i strateške ranjivosti

Jedna od najozbiljnijih potencijalnih karti u igri jesu retke zemlje: Kina kontroliše veliki deo lanca prerade i izvoza, što joj daje moć da ciljano utiče na visoko-tehnološke industrije. Japan je smanjio zavisnost sa oko 90% 2010. na približno 60% danas, ali i dalje ostaje ranjiv. Peking je ograničenje izvoza retkih zemalja već primenio 2010. — potez koji bi, ako se ponovi, imao ozbiljne posledice po industrije poput elektronike, automobilske i odbrambene.

Političke posledice u Japanu i Kini

U Japanu je rast javne podrške premijerki Takaichi — prema jednom istraživanju — doveo do jačanja njenog profila kao "čvrstog" lidera, dok politička elita pokušava da izbalansira bezbednosne zahteve i ekonomske posledice. Stručnjaci upozoravaju da su opcije ograničene: povećanje vojnog budžeta znači fiskalne kompromise, učvršćivanje savezništva sa SAD nosi rizik eskalacije, a ekonomske kontramere imaju ograničen domet.

Za Peking, energetski i trgovinski pritisak može kratkoročno da posluži kao sredstvo slanja poruke, ali dugoročno postoji rizik urušavanja poverenja i podsticanja diversifikacije dobavljača i partnera koje favorizuju SAD i druge saveznice.

Mogući pravci razvoja

Ako se razmirice nastave, verovatne posledice su: ubrzavanje japanskih napora za diversifikaciju ekonomskih veza, veća spoljna koordinacija (posebno sa SAD) u pitanjima kritične tehnologije i potencijalne svrstavanja u regionalne sigurnosne i ekonomske inicijative. Istovremeno, eskalacija s kineske strane — kao što su ciljana ograničenja izvoza ili pritisci na japanske kompanije u Kini — mogla bi izazvati uzvratne mere i dodatno zahlađenje odnosa.

Kraj

Odnosi između Kine i Japana ulaze u period veće neizvesnosti: kratkoročno obe strane trpe troškove, a dugoročno ishodi zavise od toga da li će diplomacija prevladati nad eskalacijom i koliko će značajno treće strane, posebno SAD i Tajvan, uticati na razvoj događaja.