Ključni rezultati: Vrsta mahovine Physcomitrium patens preživela je 283 dana izložena van ISS-a — više od 80% spora je preživelo i većina je nastavila da klija po povratku. Istraživači su prvo testirali pojedinačne stresore (UV, ekstremne temperature, vakuum), a zatim i kombinovani uticaj sa mikrogravitacijom. Na osnovu podataka procenjuju da mahovina može opstati u svemiru i do oko 15 godina, što ima potencijalnu primenu u razvoju poljoprivrede na Mesecu i Marsu.
Zapanjujuće otkriće: mahovina <i>Physcomitrium patens</i> preživela devet meseci izložena u svemiru
Naučno istraživanje pokazalo je da mahovina Physcomitrium patens može izdržati direktnu izloženost svemirskim uslovima — uzorci su proveli 283 dana na otvorenom izvan Međunarodne svemirske stanice (ISS) i više od 80% spora je preživelo.
Ishrana eksperimenta i laboratorijska testiranja
Istraživači sa Univerziteta Hokkaido u Japanu prvo su u laboratoriji testirali otpornost ove vrste na pojedinačne stresore: UV zračenje, ekstremne visoke i niske temperature i vakuum. Nakon što su sporofiti uspešno podneli svaki od tih faktora odvojeno, tim je odlučio da ispita kako će se ponašati kada su svi stresori kombinovani sa mikrogravitacijom — zato su stotine sporofita poslali u svemir.
Eksperiment na ISS-u
Uzorci su poslati u martu 2022. godine, a astronauti su ih postavili na spoljašnju površinu ISS-a na 283 dana. Po povratku na Zemlju sprovedene su dodatne analize: više od 80% spora je preživelo, a većina je nastavila da klija i razvija se nakon rehidratacije i povratka u kontrolisane uslove.
„Očekivali smo gotovo nultu stopu preživljavanja, ali rezultat je bio suprotan: većina spora je preživela,“ rekao je Tomomichi Fujita sa Univerziteta Hokkaido, vođa istraživanja. „Bili smo zaista zapanjeni izuzetnom izdržljivošću ovih sitnih biljnih ćelija.“
Implikacije i moguće primene
Na osnovu laboratorijskih i svemirskih podataka, istraživači procenjuju da bi Physcomitrium patens mogla opstati u svemiru i do oko 15 godina. Takva izdržljivost otvara mogućnosti za primenu u budućim misijama, posebno za razvoj bio-regenerativnih sistema i poljoprivrede na Mesecu i Marsu, gde bi otpornost na ekstremne uslove bila ključna.
Autor studije ističe da većina organizama, uključujući ljude, ne može izdržati vakuum svemira, pa su rezultati sa sporama mahovine naročito značajni jer ukazuju na ćelijske mehanizme koji omogućavaju dugotrajnu preživljavanje u ekstremnim uslovima.
Rad je objavljen u časopisu iScience (Cell Press) pod naslovom: „Extreme environmental tolerance and space survivability of the moss, Physcomitrium patens“.
Pomozite nam da budemo bolji.
