Naši ljubimci dobijaju iste hronične bolesti kao i ljudi — naučnici pozivaju na nadzor One Health pristupom

Reklame za lekove protiv dijabetesa, gojaznosti i srčanih bolesti deluju kao da su svuda — ali ti poremećaji nisu rezervisani samo za ljude. Sve više dokaza pokazuje da i kućni ljubimci, stoka i divlje životinje sve češće obolеваju od neinfektivnih hroničnih bolesti (NCD) kao što su gojaznost, dijabetes i rak.

Veterinarka i istraživačica Antonia Mataragka sa Poljoprivrednog univerziteta u Atini vodi tim koji ukazuje na to da su NCD kod životinja nedovoljno dokumentovani i da zahtevaju sistemsko praćenje. Njena analiza, objavljena u časopisu Risk Analysis, naglašava da antropogene promene u životnoj sredini povećavaju rizik i utiču na rasprostranjenost ovih bolesti.

„Životinje oboljevaju od mnogih istih NCD-ova kao i ljudi, što ih čini ključnim pitanjem za veterinarsko i javno zdravlje“, navodi Mataragka.

Koji faktori doprinose porastu NCD kod životinja?

Zagađenje, gubitak staništa, urbanizacija i klimatske promene mogu izazvati hronični fiziološki stres i poremećaj normalnih bioloških procesa. Primeri uključuju:

• Gojaznost kod divljih životinja usled konzumiranja visokokaloričnih ostataka iz ljudskih naselja;
• Povećan rizik od tumora kod morskih životinja izloženih policikličnim aromatičnim ugljovodonicima (PAH) i poliklorisanim bifenilima (PCB) u industrijskim estuarijima;
• Endokrini poremećaji i nutritivni deficiti usled promene ekosistema i gubitka prirodnih izvora hrane;
• Bolesti stoke — poput ketoze, metaboličkih poremećaja i laminitisa — koje utiču na dobrobit, produktivnost i održivost stada.

Kućni ljubimci sve češće imaju zdravstveni profil sličan svojim vlasnicima: gojaznost je u porastu (broj gojaznih ljubimaca se, prema dostupnim podacima, udvostručio u poslednjim decenijama), a dijabetes i nasledne bolesti (npr. respiratorni problemi kod brahicefaličnih rasa pasa) dodatno opterećuju zdravlje i kvalitet života.

Jedan zabrinjavajući primer iz stočarstva je da skoro polovina muznih krava može imati subkliničku ketozu, stanje koje utiče na proizvodnju mleka i zdravlje životinja.

Šta predlaže Mataragka?

Autorka predlaže uvođenje integrisanog One Health/EcoHealth okvira za nadzor koji bi pratio zdravlje životinja, ljudi i stanja životne sredine. Takav sistem bi omogućio ranu detekciju NCD, identifikaciju ključnih faktora rizika i bržu primenu mera za ublažavanje posledica.

„Potrebno je empirijsko testiranje i političke mere koje unapređuju zdravlje životinja, ekosistema i ljudi. Dalji rad treba da validira predloženi model rizika empirijskim podacima i integriše nadzor NCD kod životinja u One Health programe“, zaključuje Mataragka.

Zašto je to važno za nas? Praćenje i lečenje NCD kod životinja nije samo veterinarski problem — poboljšanje zdravlja životinja znači i bolju zaštitu ekosistema i javnog zdravlja. Rana detekcija može smanjiti troškove lečenja, poboljšati dobrobit životinja i umanjiti rizike koji se prenose na ljude kroz okruženje i hranu.

Potrebna su targetirana istraživanja, ulaganja u nadzor i koordinisane političke mere kako bi se One Health pristup uspešno implementirao i doveo do opipljivih rezultata u zaštiti zdravlja svih bića.