Mustafa Serkan Sabanca, favorit za predsednika Interpola, suočava se sa optužbama da je savetovao turske organe kako da "prepakovaju" optužbe kako bi prošli kroz sistem crvenih poternica. Kritičari upozoravaju da bi njegovo imenovanje moglo da uruši kredibilitet Interpola, dok Turska odbacuje takve tvrdnje. Interpol podseća na pravila neutralnosti i procedure pregleda zahteva.
Rizici na čelu Interpola: Zašto kandidatura turskog zvaničnika izaziva zabrinutost
Mustafa Serkan Sabanca, aktuelni šef turske Nacionalne centralne kancelarije Interpola, navodi se kao favorit za narednog predsednika Interpola, ali njegova nominacija izaziva snažne kritike zbog optužbi da bi mogao da zloupotrebi mehanizme organizacije za ciljanje političkih protivnika.
U poverljivom memorandumu koji su videli istraživački novinari, Sabanca je navodno savetovao turske organe da formulišu zahtev za međunarodnu poternicu kao optužbu za proneveru umesto članstva u navodnoj terorističkoj organizaciji. Kritičari upozoravaju da je reč o primeru takozvanog "prepakivanja" optužbi kako bi zahtevi prošli kroz sistem Interpola.
Britanski pravnici i stručnjaci za izručenja kažu da bi takva praksa ozbiljno narušila kredibilitet Interpola, naročito ima li se u vidu podatak da je Turska, prema izveštajima parlamentarnog Odbora za ljudska prava u Ujedinjenom Kraljevstvu, među državama koje najčešće zloupotrebljavaju sistem red notice radi pritiska na političke protivnike u inostranstvu.
Od pokušaja vojnog puča 2016. godine, turske vlasti su podnele više hiljada zahteva za crvenim poternicama u vezi sa pristalicama pokreta Fethullaha Gulena. Kritičari tvrde da mnoge takve prijave imaju političku pozadinu, dok turske vlasti kategorički odbacuju takve tvrdnje i navode da imaju pravo da traže međunarodnu saradnju protiv lica osumnjičenih za krivična dela.
„Kao da stavljate Severnu Koreju u Savet UN za ljudska prava,“ rekao je jedan britanski advokat za izručenja, opisujući potencijalne posledice imenovanja Sabance.
Jedan od slučajeva koji se koristi kao ilustracija je slučaj advokata identificiranog kao Osman, koji je posle racije i optužbi napustio Tursku 2016. i dobio azil u Belgiji. Prema optužbama, turske vlasti su pokušavale da promene pravni opis dela kako bi opravdale međunarodnu poternicu; Osman tvrdi da su optužbe lažne i da je žrtva političkog progonstva.
Pravni stručnjaci poput Bena Keitha ocenjuju da bi imenovanje zvaničnika iz zemlje koja koristi taktike „prepakivanja“ optužbi dalo Interpolu „nultu kredibilnost“ u očima zemalja koje brinu o politički motivisanim zahtevima za izručenje. Ted Bromund i drugi eksperti upozoravaju da glasanje u korist kandidata sa takvom pozadinom predstavlja test pouzdanosti i temperamentu članica Interpola.
Interpol, s druge strane, podseća da mu je Ustav garant neutralnost i da Član 3 izričito zabranjuje izdavanje poternica koje su uglavnom političke, verske, rasne ili vojne prirode. Organizacija naglašava da primenjuje stroge procedure pregleda zahteva kako bi se zaštitila prava pojedinaca.
Izjava predstavnika turske ambasade ističe da Ankara odbacuje optužbe o zloupotrebi sistema i navodi da je memo pokušaj dezinformacije. Turske vlasti ponavljaju da kao članica Interpola imaju pravo da podnose zahteve protiv ljudi osumnjičenih za krivična dela, bez obzira na njihov politički stav.
U narednim danima, 196 zemalja članica Interpola će glasati za predsednika organizacije na Generalnoj skupštini u Marakešu. Kandidatura Sabance stavlja u prvi plan šire pitanje: kako obezbediti da međunarodna policijska saradnja ne postane instrument transnacionalnog progonstva i političkog pritiska.
Zaključak
Kandidatura turskog zvaničnika otvara ozbiljna pitanja o integritetu mehanizama Interpola i o tome kako organizacija može da balansira između borbe protiv ozbiljnog međunarodnog kriminala i zaštite od zloupotrebe sistema za političke svrhe. Odluka zemalja članica biće pod lupom javnosti i stručnjaka za ljudska prava.
Pomozite nam da budemo bolji.
