250 godina očuvane trešnje: zapečaćene boce otkrivene pod podom imanja Džordža Vašingtona

Tokom radova na obnovi imanja Mount Vernon, nekadašnje rezidencije Džordža Vašingtona, arheolozi su iskopali dve zapečaćene tamnozelene staklene boce koje su sadržale cele trešnje sa peteljkama i košticama. Nalaz je bio sakriven u malom jarku ispod ciglenog poda iz 1770-ih.

Neobičan nalaz sa bogatim podacima

Boce su stajale jedna pored druge, uspravne i zapečaćene, te su, po obliku i stilu, verovatno evropske proizvodnje iz 1740-ih ili 1750-ih. To ukazuje da su postavljene pre nego što je pod iz 1770-ih položen, pa je vrlo verovatno da potiču iz perioda pre Američkog rata za nezavisnost.

"Nije reč samo o očuvanim bocama, već i o organskom materijalu koji može da nam otkrije mnogo o svakodnevnom životu na imanju u 18. veku", kaže Jason Boroughs, glavni arheolog Mount Vernona. Stručnjaci su boce privremeno otvorili u arheološkoj laboratoriji kako bi izlivanjem tečnosti stabilizovali staklo koje nije bilo dugo izloženo vazduhu.

U tečnosti su pronađene cele trešnje, sa peteljkama i košticama, koje su zadržale prepoznatljiv miris. Doug Bradburn, predsednik i izvršni direktor Mount Vernona, opisao je nalaz kao izuzetno vredan za razumevanje istorije lokalne ishrane i praksi konzerviranja iz 18. veka.

Moguće tumačenje sadržaja

Arheolozi smatraju da su boce prvobitno sadržale samo trešnje, a amberasta boja tečnosti verovatno je posledica prodiranja podzemne vode nakon propadanja čepa tokom decenija. Rana hemijska analiza podržava hipotezu da su plodovi umetnuti u suvu bocu i zapečaćeni — metoda koja je opisana i u 18. vekovnim priručnicima za konzerviranje, gde se bobičasto voće prvo što je moguće suši pa zatim čuva u zatvorenim sudovima i zakopava radi dugoročnog očuvanja.

Važno je naglasiti i društveni kontekst: iako su Vašingtoni bili poznati po ljubavi prema trešnjama, lokacija gde su boce pronađene bila je deo imanja na kojem su radile i živela više od 300 osoba u ropstvu. To podseća da su mnoge dnevne aktivnosti i tehnike očuvanja hrane bile deo rada i znanja ljudi čiji doprinosi često nisu bili dokumentovani.

Plan je da se boce pošalju na konzervaciju, dok će sadržaj proći detaljna laboratorijska ispitivanja — uključujući analize biljne materije, polena i eventualne tragove konzervansa — kako bi se preciznije utvrdilo poreklo, datovanje i način čuvanja.

Ovaj nalaz otvara prozor u kulinarske i materijalne prakse 18. veka i pokazuje koliko dobro očuvani artefakti mogu obogatiti našu predstavu o svakodnevnom životu prohujalih vremena.

Otkriveni materijal biće prezentovan stručnoj javnosti i posetiocima nakon završetka konzervatorskih i naučnih postupaka.